Дворци Србије
Вила Анкица
Бања Ковиљача
Високо у брду, на раскрсници која води на једну страну према спортским теренима, а на другу према читавом низу вила, налази се, на једном узвишењу, Вила Анкица. Ову вилу, која данас, немаром нагрижена, личи на неку уклету колективну стамбену зграду, подигао је др Бато Петровић, а намера му је била да подигне санаторијум за лечење бањских гостију, али и смештај. За локацију је изабрао плато на брежуљку у ономе што је данас централна бањска зона, директно преко пута Виле Цер.
Како је положај виле био истакнут, сматра се да је вила својим архитектонским особинама постала значајно остварење Бање Ковиљаче, па је као таква заштићена. Како је у периоду између два светска рата у Србији долазило до сукоба два међусобно супротстављена принципа архитектуре а то су академизам који је истрајавао на коришћењу традиционалних техника градње, а добио је на замаху доласком белогардејских руских архитеката који су овде наставили своје дело, као и жељом да се настави сјајан низ српских грађевина до 1914. година; и модернизам, који је доносио нове тенденције са упрошћавањем линија.
Стручна мишљења кажу да је “академизам заснован на задржавању конструктивног система масивних носећих зидова, док модернизам подразумева формалистичку примену обликовних елемената у компоновању форме, где из примарног правилног кубуса испада цилиндрични волумен на угаоном делу уличне фасаде.“
Цилиндричност наглашава вертикалност уже траке фасаде са хоризонталним профилисањем малтера над улазом на фасади према улици, која доминира. Украси су сведени, готово непостојећи. Модерни израз је нашао своју примену у симплифицираним отворима на фасади, али и занимљивом начину да се обједини приватна сфера (стан лекара), пословна сфера (ординација и собе за болеснике), као и сервисна сфера (помоћне просторије у згради).
Након Другог Светског рата дошло је до национализације, која је вилу претворила у стамбену зграду са више станова, те је сада непрепознатљива њена првобитна вредност, будући да је и у врло лошем стању, те изгледа као било која дерутна совјетска стамбена зграда из Стаљиновог доба. Зграда је у врло лошем стању, фасада је скоро свуда отпала, а дошло је и до недозвољене промене материјала: на спратном делу дрвена столарија замењена је алуминијумском без сагласности службе заштите.
Објекат није отворен за посетиоце, будући да је приватни стамбени. Могуће је ући само у ходник и степениште.
