Дворци Србије

Дворац Баба Пуста

Алекса Шантић

Изглед дворца пре Првог Светског рата

Баба пуста (Baba Puszta), дворац племића Kароља Фернбаха, налази се девет километара од села Алекса Шантић (Шара), у Бачкој, недалеко од границе с Мађарском, и од свих војвођанских двораца можда највише подсећа на дворце у Трансилванији. Зидан је 1907. године, а пројектовао га је мађарски архитекта Реже Хикиш (Rezső Hikisch), који је био сецесијског стилског усмерења. Карољ Фернбах, као и цела породица Фернбах, био је веома богат, а такође је био и жупан бачко-бодрошки са седиштем у Сомбору. Његова браћа су такође градила дворце: Јожеф је имао дворац у Апатину, Балинт у Сонти и на Криваји а Антал у Темерину.

Дворац је у великој мери грађен под утицајем немачке школе југендстила, радије него мађарског фолклора, који је доминирао мађарском сецесијом, главним стилом у Угарској тога доба. Такође има и специфичне особине дармштатске школе југендстила.

Изглед дворца пре Првог Светског рата

Дворац је пројектован као репрезентативни породични објекат с класичном, готово квадратном основом с улазним портиком, као и терасама с друге стране здања. Поседује једну кулу с увијеним степеништем. Улазна фасада с портиком посебно је наглашена. На задњој фасади доминира велика полукружна тераса за породична окупљања која је степеницама повезана с парком, у коме је засађен огроман број ретких и украсних врста дрвећа: тисе, тује, јеле, борови, храстови лужњаци, гинко, итд. Парк је веома пажљиво пројектован као енглески парк, први у овом делу земље, али данас није у свом изворном стању, иако су оштећења мања него на самом дворцу. Дора Фернбах је у парку начинила велики број кућица за птице и вештачких гнезда, учинивши га уточиштем за птице, а била је и прва жена на свету која је прстеновима на ногама маркирала птице, што је данас уобичајен поступак.

У приземљу се налази велика просторија – централни хол. Он је степеништем повезан са спратом и галеријом, док је некадашњи ентеријер имао, а тек у назнакама данас чува елементе дрвета, мермера, стакла, лустера и камина.

Био је, после Фантаста, најимпресивнији дворац Војводине, али је након Другог светског рата био седиште ПИК “Алекса Шантић” (после национализације), те је служио другим сврхама, иако је и даље био моћног изгледа и озбиљно одржаван.

Током деведесетих ПИК “Алекса Шантић” је пропао и здање је пуштено пропасти. Постало је стециште наркомана, зарасло је у шибље. Још 2009. и 2011. репортаже показују дворац који нема кров, али се јасно види. Данас се уопште не види од шибља, породична капела с полукружном апсидом с фрескама је уништена, фреске изгребане, а олтар од мермера хулигани су поломили на два дела јер им је речено да је испод њега злато. Злата, наравно, није било. До капеле води уски ходник осликан зидним сликама Крижног пута, а капелу су красили рељефи, витражи и розете биљних и животињских облика. Рељефни портрети и персонификације на зидовима рађени у штуко техници веома су оштећени, будући да су од гипса.

Дворац данас изгледа као из неког филма Индијане Џоунса. За свега десетак година биље је прогутало замак. Призор више подсећа на Ангкор Ват или Паленке. У катастрофалном је стању, нема кров, а степенице се урушавају. Читав ентеријер је однесен, остали су само моћни зидови.

Око њега живи неколико људи. Неопходна је темељна и веома опсежна обнова, а препоручена намена је дворац-хотел ексклузивне намене с верном реконструкцијом детаља у оригиналним материјалима – кованом гвожђу, гипсу, витражном стаклу, уз посебну реконструкцију фресака, каљевих пећи, столарије, итд.