Дворци Србије

Дворац Сечен

Темерин

Дворац је 1795. године за породицу Сечен (Szécsen) саградио гроф Карољ Сечен (понегде погрешно навођено „Сечењи“), који је у своја имања укључио и регион Темерина. Породица Сечен продала је дворац и имање богатом апатинском трговцу Анталу Фернбаху у другој половини 19. века. Породица Фернбах је имала значајне индустријске објекте и велике комплексе земље у Бачкој, Банату и околини Сегедина и Мађарској крајем 19. и почетком 20. века. Породица Фернбах и то браћа Јожеф, Јанош, Балинт, Антал и Карољ су имали више двораца у Војводини. Фернбахови наследници, Ана и Петар, задржали су имање у целости до аграрне реформе која се догодила 1920. године, у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; после ове реформе, Фернбахови су продали имовину породици Матковић која ју је чувала до Другог светског рата, када је национализована и конфискована. Након национализације у згради је била смештена Управа народних одбора.

Овај резиденцијални племићки објекат један је од ретких који је сачуван у готово изворном облику. Дворац чини зграду са приземљем и спратом издуженог правоугаоног облика, са мало наглашеним избочинама у крилима унутрашњег дворишта; стилски је карактеристичан за мешавину барокне и класичне архитектуре, такозвани цопф, типичан за Аустријско царство и Средњу Европу. Главна фасада је симетрична, са осам прозора у приземљу и на спрату који уоквирују улазна врата; терасом доминира ковано гвожђе. Задња фасада је такође симетрична са застакљеном терасом подржаном са шест стубова која је осавремењена 1905. и има елементе сецесије. Типичан је по томе што нема улазни портик. Кровиште је четворосливно и знатно доприноси једноставности објекта. Некада су са унутрашње стране дворишта, према парку, постојале две капије за излаз кола, али су зазидане. Иза дворца налази се прилично сачуван и леп парк. Некада је целокупно имање у околини дворца заузимало површину од 13 јутара. Дворац је некада био окружен шанцем дубине два метра, а данас је тај шанац видљив испред главне фасаде. Стилски и хронолошки се може поредити са дворцима у Футогу и Риђици.

Данас се у дворцу налази Техничка школа „Лукијан Мушицки„ , а околни парк је посвећен разоноди. У дворац је дозвољен улаз, и он је у солидном стању, али му је потребна рестаурација. Дворац је значајно културно добро.