Дворци Србије

Вила Бенкара

Бања Ковиљача

Пре једног столећа један од највећих савезника Србије била је Велика Британија, односно Уједињено Краљевство. Један од симбола велике повезаности два ратна партнера у Првом Светском рату било је и слање медицинског особља и медицинских сестара из Британије у Србију. Можда је најпознатија била Флора Сендс, али је за причу о Бањи Ковиљачи важна госпођица Бенкерт (Benkert), која је у овај бањски градић стигла током Великог рата. Она је као добровољац приступила српској војсци током рата, а водила је рачуна о болесницима (најчешће тифус), о рањеницима, али и о сирочићима – деци која су масовно током рата остајала без родитеља.

После Великог рата она је одлучила да њен дом буде шумовита бања на западу Србије, а добила је на коришћење и кућу, коју су Срби назвали, мало погрешно “Бенкара”, а по њој је назив добио и цео кварт Бање Ковиљаче који такође зову Бенкара. Ова Британка је имала и значајну улогу код откупа земљишта на коме је подигнут Санаторијум испод планине Гучево. Она је чак и помогла изградњу овог објекта својим средствима, а Санаторијум је у оно доба био велелепно здање за Србију. Бенкертова је живела у вили све до 1939. године.

Вила има сјајан положај, на малом узвишењу (платоу) изнад Бање Ковиљаче, а сам је положај претпоставио могућности архитектонске изведбе. Архитекта је искористио топографију терена да сагради велики полигонални трем, сатерасом на спрату, која је израђена у дрвету. Такође, архитекта се надахњивао код пројектовања приземног трема и другим, већ коришћеним решењима у Бањи, као што су централни хотели „Далмација“ и „Херцеговина“. Архитекта, нажалост, није познат, као и име госпођице Бенкерт.Основа приземља има полигоналнорешење и ту је смештена кухиња, остава и собе за домаћицу у приземљу, а на спратусу биле собе за дневниборавак и спавањевласнице.

Што се фасада приземља тиче, оне су урађене у камену, са специфичномрустичном обрадом, да би се уклопиле у планински амбијент западне Србије док је спратни део виле омалтерисан. Ово подсећа на класичне сеоске куће на Балкану, чији је изглед архитекта хтео да емулира. Посебан украс спратне фасаде чине разбацани комади камена неправилног облика који су истурени као декоративни елементи на зиду. Сам плато на коме је подигнута кућа окружен је каменим потпорним зидом.

Вила Бенкара је после смрти последњих власника у веома лошем стању, и склона је паду. Потребна је темељна реконструкција. Чак и степениште које води до виле је у рушевном стању. Код реконструкције ће вероватно бити потребно поново урадити и дрвене елементе ограде, а можда и цео спрат, док је приземље, које је грађено од јачег материјала, у солидном стању.

Вила није отворена за посетиоце, иако је улаз у двориште слободан откад у њој нико не живи.