Дворци Србије

Зграда Министарства финансија Краљевине Југославије (Зграда Владе Републике Србије)

Београд

Зграда Министарства финансија Краљевине Југославије, у којој се данас налази Влада Србије, налази се у улици Кнеза Милоша 22. Зграда је изграђена између 1926. и 1928. године на месту некадашњег финансијског парка. Планове за зграду, као и изградњу трећег спрата 1938. године, израдио је архитекта Никола Краснов, најзначајнији руски архитекта који је радио у Београду у међуратном периоду.

По конкурсу за Палату државних монопола и Министарства финансија из 1908. године, зграда је пројектована као административни центар, смештена на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине, преко пута Министарства Војске изграђеног 1895. године. Према условима конкурса, учесницима се давала стилска слобода, укључујући и могућност примене српских мотива. На конкурсу су могли учествовати искључиво ствараоци словенског порекла из Краљевине Србије и иностранства, а седмочлани жири је био састављен од страних и домаћих представника. На конурс је приспело једанаест радова, од чега је данас идентификовано свега пет: руски тандем Васиљев и Кричински, чешки архитекта Франтишек Блажека, коме је помагао професор Хоржица, домаћи дует Никола Несторовић и Драгутин Ђорђевић и самостални нацрти, које су приложили Владимир Поповић и Момир Коруновић. На конкурсу је одабран пројекат Кричинског и Васиљева под индикативном шифром „Уједињена Србија”, као најкомплетнији и најприкладнији прописаном програм као супериоран у односу на остале. Упркос похвали и додељеној награди од седам хиљада динара, пројекат није реализован, због криза и ратова у периоду (1908–1918).

Почетком 1924. године поново је расписан конкурс за нову зграду за Министарство финансија. Резултати конкурса објављени су у августу исте године. Прва награда није додељена, а друга награда припала је компанији „Архитект“ коју је водио тада веома популарни Драгиша Брашован, иако овај план није сачуван. Вероватно незадовољни спољашњим изгледом објекта, инвесититори су наредне 1925. организовали нови конкурс за пројекат фасаде, уз услов да буде пројектована у српско-византијском стилу. Удружење архитеката југословенских инжењера је ову одлуку оценило самовољном, те је својим члановима препоручило да не учествују на конкурсу под таквим условима. Упркос протестима, конкурс је ипак одржан и на њему је учествовало пет аутора. Међутим, инвесититор је наједном променио одлуку и пројектовање Министарства финансија одлучило да повери Николи Краснову. Нови елаборат је израђен у духу руског академизма, за мање од два месеца, мада на идејним скицама постоји и потпис Николе Несторовића.

Објекат је изграђен на неправилном квадратном плану и има унутрашње двориште. Фасаде су карактеристичне за академски стил, са масивним пиластрима између првог и другог спрата – венци чине украшене избочине; са прозорским оквирима и пиластрима помажу да се фасади да ритам и да се постигне монументалан ефекат. Најорнаментиранији део је угао зграде, чија је вертикалност наглашена куполом, на чијем је врху бронзана скулптура која приказује Југославију; ова скулптура је дело Ђорђа Јовановића, који је аутор и других фигуративних представа фасаде: Плодност, са својим рогом изобиља, Уметност, Индустрија и Меркур (бог трговине). Избор ових мотива илуструје изворни позив грађевине.

Зграда Министарства финансија Краљевине Југославије представља изузетан пример београдске архитектуре из међуратног периода; сматра се најважнијим делом архитекте Краснова. Тешко уништење крила зграде према улици Кнеза Милоша, са оштећењем крова до подрума, проузроковано је директним ударом током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, али је касније зграда обновљена.