Задужбина Илије М. Коларца, позната и као Коларчев (народни) универзитет грађена је по наруџби богатог трговца Илије Милосављевића Коларца. Он је умро 1878. али је његова задужбина грађена тек између два светска рата,  од 1929. до 1932. Фондација има концертну салу која се захваљујући својој акустици користи за класичну музику и веома је позната као место за концерте.

Занимљиво је да је градња Коларчеве задужбине почела тако да зграда гледа према Студентском тргу, а све у башти једноспратне Задужбине која је постојала пре тога. Све је почело 1929, у тада модерном стилу са елементима арт-декоа, да би 1930. главна сала и неколико мањих конференцијских сала. Планови за зграду поверени су архитекти Петру Бајаловићу и зграда је завршена 1932. године. Она поседује фасаду у две боје, теракоте и смеђшег камена, а на врху се налазе слова у препознатљивом арт-деко стилу, фонтом типичним за оно доба, „Задужбина Илије М. Коларца“, док се ниско на фасади налази натпис „Коларчев народни универзитет“, оба ћирилицом.

Године 1931. пошто је зграда већ постала значајан културни центар Београда, одлучено је о изградњи новог крила са погледом на улицу. Грађен у етапама на неправилном терену, објекат нема природно развијену структуру, већ су распоред и архитектура појединачних простора директно пратили променљиве намере инвеститора. Све у свему, зграда има карактеристике умереног академизма карактеристичног за тадашњи Београд и ни по чему се не разликује од многих сличних објеката из истог периода. Вредност зграде је више у јединственој улози коју је имала у београдској култури него у њеној типичној архитектури 1930-их.