Дворци Србије

Вила Равне

Грабово - Свилош

Далеко у шуми, у најдаљем, северозападном делу Фрушке горе, где се налазе села у којима једва да има сигнала мобилног телефона а путеви често воде само до села, а не и даље, налази се Вила Равне, коју често зову Титова вила или Лекина вила. Лоцирана је између села беочинске општине Свилош и Грабово, а од Свилоша је удаљена 6 километара.

Па ипак, вила није ни Титова ни Лекина. Њу је саградила илочка племићка породица Одескалки (Odescalchi) која је била италијанског порекла, а имала је поседе понајвише у западном Срему, од Илока и Шида па све до Митровице. Градња се датира на размеђе 19. и 20. века, у време фин-де-сиèцле-а. Али, кажу да је гроф Одескалки волео да се карта, али да је често био губитник – што је честа прича за већину грофовских породица у то доба. Наводно је изгубио вилу на картама и предао је „северном суседу“, футошком грофу Рудолфу Котеку, који ју је преузео почетком 20. века. Након Првог Светског рата, када гроф Котек умире, вилу преузима краљ Александар Карађорђевић и његова краљевска кућа. Када су ловци оног доба долазили у ове крајеве, који су врвили од племените дивљачи, коју је у ове шуме довео гроф Котек из Словачке, користили су вилу и помоћне објекте после лова на високу дивљач (јелене, срне и двиље свиње). Кажу да им је вила Вишњевац (још један Одескалкијев летњиковац) била вила када су ловили ниску дивљач (фазане, зечеве, јаребице). У обе ове виле су били смештени кревети за одмор богаташа и ту су они приређивали свечане вечере.

Одакле имена „Титова“ и „Лекина“ вила, а не имена претходних власника, који су били изузетно моћни и славни? Па, вилу је више пута користио за лов Александар-Лека Ранковић, док је био у Титовој милости. Будући да је Лека био први човек југословенске милиције (полиције), боравио је у вили од 1955. до Брионског пленума, када је смењен. Почетком 70-их су покрајинске власти сређивале вилу за потребе председника Југославије Јосипа Броза Тита, али авај, он је у њој боравио само један сат, 1976. године. Тито није исказао интерес за вилу и одмах после уласка у њу наредио је Јованки Броз да се спакује и да наставе даље. Међутим, околни народ упамтио је ову посету, те отуд и погрешно име за вилу.

Вила је била пуста од 1976. до 1999. када је у време НАТО бомбардовања, у близини пала бомба, па је ентеријер евакуисан. Оно што није однесено, касније је опљачкано, те вила, за разлику од свог упечатљивог спољног изгледа, изнутра даје веома тужан утисак девастираности. Нестали су лустери, теписи, извађен је паркет, а лопови су ишли дотле да поваде и утичнице за струју, као и тушеве. Једино што је остало су огледала у кући за послугу и они делови телефонске централе који се нису могли лако изнети и однети са собом.

Вила има велики салон, библиотеку, три собе за спавање са купатилима и кухињу са трпезаријом. Поред виле је и кућа за послугу, а накнадно су дограђени и пекара и роштиљ, наравно, за печење улова. Данас су домаћини виле из Сусека, и плаћа их Влада АП Војводине. Вила је саграђена на равном платоу и са њега се пружа поглед на северне падине Фрушке горе. Зграда је приземна, симетрична и у облику издуженог правоугаоника. Веома подсећа, намерно, на ловачке куће из других делова Хабсбуршке царевине. Споља је симетрична и строга, а централно степениште је наглашено портиком. Кров је масиван и премашује висином висину самог приземља. Портик је карактеристичан по снажним дрвеним стубовима. Зграда подсећа на класичне летњиковце оног доба, са елементима сецесије.

Коришћен је материјал са Фрушке горе, од дрвета па до светлосмеђег камена од кога је и облога фасаде. Све то доприноси сјајном уклопљавању виле у околни шумски крајолик. Најлепше су резбарије дрвене ограде трема, као и украси од кованог грожђа, који се налазе на олуцима, и прозорима. Веома су упечатљиви и креативно саграђени димњаци.

Вила се данас званично зове „Вила Војводина“, а користи је Национални парк „Фрушка гора“ за реинтродукцију европског јелена (Cervus elaphus). Последњи пут је вилу користила екипа филма „Као рани мраз“ Ђорђа Балашевића, која је снимила у вили и око ње неколико сцена за филм. Вила и даље има и воду и струју, а од 2006. је одржава тим Националног парка „Фрушка гора“. Постојале су идеје да се вила да у закуп да се претвори у елитни ресторан, али су покушаји пропали. Међутим, то се и даље намеће као најбоље могуће решење, будући да вила и даље има свечан и монументалан изглед.

Приступ вили није дозвољен, а на улазу у сам комплекс на неколико места је јасно означено да је приступ забрањен. Рампа која се налази испред улаза који води на пут ка вили се закључава, те је могуће стићи само пешке или бициклом. Унутрашњост објекта није могуће посетити.