Posle Velikog rata ona je odlučila da njen dom bude šumovita banja na zapadu Srbije, a dobila je na korišćenje i kuću, koju su Srbi nazvali, malo pogrešno “Benkara”, a po njoj je naziv dobio i ceo kvart Banje Koviljače koji takođe zovu Benkara. Ova Britanka je imala i značajnu ulogu kod otkupa zemljišta na kome je podignut Sanatorijum ispod planine Gučevo. Ona je čak i pomogla izgradnju ovog objekta svojim sredstvima, a Sanatorijum je u ono doba bio velelepno zdanje za Srbiju. Benkertova je živela u vili sve do 1939. godine.

Vila ima sjajan položaj, na malom uzvišenju (platou) iznad Banje Koviljače, a sam je položaj pretpostavio mogućnosti arhitektonske izvedbe. Arhitekta je iskoristio topografiju terena da sagradi veliki poligonalni trem, saterasom na spratu, koja je izrađena u drvetu. Takođe, arhitekta se nadahnjivao kod projektovanja prizemnog trema i drugim, već korišćenim rešenjima u Banji, kao što su centralni hoteli „Dalmacija“ i „Hercegovina“. Arhitekta, nažalost, nije poznat. Osnova prizemlja ima poligonalnorešenje i tu je smeštena kuhinja, ostava i sobe za domaćicu u prizemlju, a na spratusu bile sobe za dnevniboravak i spavanjevlasnice.

Što se fasada prizemlja tiče, one su urađene u kamenu, sa specifičnomrustičnom obradom, da bi se uklopile u planinski ambijent zapadne Srbije dok je spratni deo vile omalterisan. Ovo podseća na klasične seoske kuće na Balkanu, čiji je izgled arhitekta hteo da emulira. Poseban ukras spratne fasade čine razbacani komadi kamena nepravilnog oblika koji su istureni kao dekorativni elementi na zidu. Sam plato na kome je podignuta kuća okružen je kamenim potpornim zidom.