Дворци Србије

Дворац Сервијски-Шулпе

Нови Кнежевац

Породична резиденција Сервијски-Шулпе налази се у градићу Нови Кнежевац, на северу Баната, који је раније био познат под именом Турска Кањижа (за разлику од Мађарске Кањиже, која се данас назива само Кањижа). Саградио га је Марко Сервијски, образован и поштован Новосађанин, који је 1782. године купио Турску Кањижу за 2.000 форинти, на чијој територији је саградио дворац. Овај дворац је културно обележје од великог значаја.

Имање на коме је дворац подигнут Сервијски, богати цинцарски трговац из Новог Сада (упркос свом презимену које говори да је из „Сервије“) је купио 11 година пре него што ће дати да се ту изгради дворац, што се десило 1793. Том је приликом Сервијски на првој лицитацији коморских добара добио, заједно са откупом Турске Кањиже, која је била свеже ослобођена од Турака, и титулу „де Сервијски“ и предикат „од Турске Кањиже“. Спомиње се да су се некада Сервијски презивали Ђуричко, Ђурковић и Ђорђевић, зависно од извора, а обогатили су се трговином сукном. Марко Сервијски је био ожењен Катарином Дука, ћерком цинцарског трговца Теодора Дуке, а њен мираз је увећао већ ионако огромно имање. Његов син Ђорђе је већином живео у Новом Саду, а заједно су били покровитељи школа и цркава и за српску децу, и за католике.

У тестаменту из 1855. године Ђорђе, прозван „српски муза и меценат“ за живота, завештао је ово имање својој нећакињи Катарини која га је донела као мираз породици Шулпе (Schulpe) удалом за Емила Шулпеа. У то време дворац је имао богату библиотеку од 3.000 дела, важну збирку мајсенског порцулана, предмета од сребра и бронзе, антикног намештаја, ловачких портрета и старог ватреног оружја. Наследницa Катарине и Емила Шулпеа била је Вилхемина Шулпе, која је удајом за Андора Талијана дворац донела у мираз породици Талијан, који су поседовали још два дворца у Турској Кањижи. Једну зграду саградио је Андор Талијан, а другу барон Федор Феилић 1856. године, да би касније обе зграде припале Бели Талијану.

Сва покретна имовина дворца нестала је током Другог светског рата; у згради се сада налазе судска и управна зграда општине, као и катастар Нови Кнежевац. Приликом адаптације објекта за административне службе дворац је изгубио аутентичност. Дворац Сервијски-Шулпе се сматра једним од најстаријих, највећих и најлуксузнијих у Војводини. По свом архитектонском стилу карактеристичан је за касни барок. Зграда, која има издужени правоугаони тлоцрт, састоји се од приземља и првог спрата, али се доима монументално. Главна фасада има централни ризалит са кровом „а ла мансарда“, балконом на спрату и поткровљем изнад венца крова који на рељефу носи грбове Сервијског. Ограда је од кованог гвожђа. Профилисани гипсани украси красе прозоре; сви ови украси карактеристични су за касни барок са елементима неокласичне архитектуре који долази, тако да можемо и овде рећи да зграда има елементе цопф архитектуре. Фасада дворишта пројектована је симетрично, са великим отвореним портиком у приземљу и двоструким прозорима на спрату. Због много прозора у правилном ритму, зграда делује прозрачно.

Конзерваторски радови на згради изведени су 1976. године. Зграда је у солидном стању, али јој је ипак неопходна рестаурација.