Дворци Србије

Каштел Зако

Бајша

Каштел или Дворац Зако се налази у Бајши, недалеко од Бачке Тополе, у бајковитом селу у коме складно живе Срби, Мађари, Словаци и Русини, које је пре Мохачке битке било у власништву породице Доци, а касније браће Бот. Нажалост, дворац својим тренутним стањем представља ругло села и у директној је опреци са савршеним изгледом остатка села. Каштел је изграђен у 18. веку, за потребе племићке (вероватно цинцарске) породице Зако. По неким другим подацима, Закови су пореклом из Далмације. Цело имање са дворцем, породица Зако добила је на дар од царице Марије Терезије 1751. године за заслуге у војној служби. Од тада Стеван Зако, родоначелник ове породице, иначе својевремено капетан Потиске војне границе у Старој Кањижи, као и његови потомци носе племићки предикат „од Бајше” или «Бајшански», као и грбовницу. Стеван је био на челу Бачке милиције и ожењен Јулијаном, која је била ћерка чувеног племића Јована Монастерлије. Зако је добио наређење да насели Бајшу. Дворац данас представља културно добро од великог значаја, што се не види на делу.

Дворац је првобитно био саграђен као скромна породична кућа пре 1759. године (када кућа прелази Војнићима) из које се водио надзор над имањем. Дворац је обновљен 1818. године у неокласичном стилу, истовремено са православном црквом Светог Димитрија са којом је био повезан дворским вртовима. Занимљиво је да је неких 50 година дворац прешао у руке породице Војнић, на име дуга, али су га Закови повратили. Изгледа да се 1818. односи на годину када је Стеванов унук Димитрије Зако повратио имање. Закови губе дворац када је умро Стефан Зако Бајшански, 1860, одмах после свог оца Ђорђа, те Нандор Вамошер, богаташ из околине Сомбора, купује дворац. Иначе, Закови су живели у Турској Кањижи (Нови Кнежевац) а долазили су у дворац тек повремено.

Зграда, правоугаоног тлоцрта, има главну фасаду надвишену троугластим стубом са малим тремовима који се отварају на бочним фасадама и великим тремом који гледа на парк. Прозорски ритам је уједначен, те здање делује једноставно и чисто, али је неодговарајућом адаптацијом зграда измењена, чиме су донекле уништене неокласицистичке стилске особине. Улаз у зграду са степеницама и бочно постављеним вратима је прилично необично архитектонско решење. Има наглашене троугласте тимпаноне на главној фасади, са некарактеристичним носећим стубовима, а портик је окренут ка парку. Капија дворца је зидана и наставља се на зид у продужетку куће. Измене из 1846. нису пуно промениле изглед. Има вазе као акротерије на врховима четворосливног крова као декоративни украс.

Дворац је делимично уништен у пожару 2000. и данас је у веома лошем стању. Део у коме је некада био биоскоп потпуно је изгорео. Део у коме је некада био ресторан са преноћиштем, сада је напуштен и закључан. Данас се библиотека налази у трећем делу који је и сада у добром стању. На крају парка је изграђен базен који преко лета користе становници Бајше. Спада у тзв. курије, које су мање од двораца.

О некадашњем сјају дворца сведоче поред царских дарова породице Зако и предмета који су припадали немачком грофу Арпаду Фалциону и још увек раскошан парк са преко осамдесет ретких биљних врста. Између два светска рата, у склопу дворца су постојали базен и тениски терени. Дворац данас није отворен за посетиоце.