Dvorci Srbije
Zgrada Radio stanice (Kuća Popića)
Niš
Zgrada radio stanice u Nišu poznata je i kao Kuća Popića, budući da je smeštena u nekadašnjoj kući poznatog niškog trgovca Jovana Popića, i nalazi se u ulici Lole Ribara 7 (nekada Gospodska ulica). Popić, kao jorgandžijski trgovac, zajedno sa bratom Đorđem, imao je više dućana u Nišu. Feliks Kanic navodi, oko 1890. godine, u Nišu braću Popić kao već specijalizovane trgovce, koji svoju manufakturnu robu prodaju samo na veliko.
Nakon akumuliranog bogatstva, Popić odlučuje da se «pokaže» reprezentativnom kućom, te je Kuća Popića podignuta 1900. godine. Originalni izgled zaključujemo iz tapije od 28. novembra 1900. godine, koja navodi da je kuća posedovala «14 odeljenja sa kupatilom i tri odeljenja u suturenu, kao i veliki podrum». Tapija kaže «od istoka sa lica ulice (30,45 m); od zapada do kućnog placa g. Đoke Jovanovića, doktora iz Beograda (27,40 m); od severa do kućnog placa g. Đorđa M. Popića, trg. ovd. (37,30 m), a od juga do kućnog placa g-đe Perside, žene Koste Markovića, ovde (31,80 m)». Nažalost, ime arhitekte ovog izuzetnog zdanja nije ostalo zabeleženo. Jedino što pouzdano znamo je da su ovu kuću podizali italijanski majstori, zaostali u Nišu iz vremena gradnje železničke pruge Beograd – Niš 1884. godine.
Kuća Popića je bila veoma slavna u celoj Srbiji, a naročito u gradu Nišu, koji je prugom dobio na značaju. U njoj su se odigravali mnogi prijemi domaćina koji se iskazivao i dičio velikim gostoprimstvom. Neke od priča kažu da je 1903. godine, kada je ministar inostranih poslova carske Rusije grof Lamsdorf boravio u Srbiji bio ugošćen, zajedno sa srpskim ministrom Vasom Antonijevićem, u kući Popića, u kojoj je i noćio. Vrativši se u Rusiju, grof Lamsdorf obavestio je i cara Nikolaja II o gostoprimstvu Popića. Car je tada Popiću, u znak zahvalnosti, poslao svoju i kraljičinu sliku, srebrni pehar i veliku zdelu sa kašikom, ukrašenu dragim kamenjem, izrađenu ručno u «ruskom stilu».
Za vreme Prvog svetskog rata, kada je Niš bio ratna prestonica Srbije, u kući Popića, od 24. oktobra 1914. do 20. oktobra 1915. godine, bio je smešten kralj Srbije Petar Karađorđević. Tada je ova zgrada, čitavu godinu, bila stecište i političkog i kulturnog života Srbije. Po završetku Drugog svetskog rata, tokom 1944. i 1945. godine, ovde je najpre bio smešten Zavod za izradu zavoja i ranjenike, a zatim je zgrada nacionalizovana trajno, te je u njoj od 1946. vojna kulturno – prosvetna grupa, ali ne zadugo. Između 1947. i 1950. godine bili su smešteni Internat za nezbrinutu decu, Dom učenika u privredi i Sreska milicijska stanica. Konačno, od 1950. godine ovde je smeštena Radio-stanica Niš, koja je i sada u ovoj zgradi, kao deo Radio-televizije Srbije. Godine 1959.-1960. dograđen je drugi sprat u istom stilu za potrebe Radio-stanice, po projektu niškog arhitekte Bore Spasića, što je hvale vredan trud da se zaštiti arhitektonsko nasleđe Niša.
Kuća Popića građena je u stilu neorenesanse, sa bogato ornamentiranom fasadom u dubokom granitnom reljefu. Ona je obeležje kulturnog progresa mlade niške buržoazije na početku 20. veka, a istovremeno i želje za izjednačavanjem sa razvijenim sredinama i «ispisivanja nove stranice u životu Srbije, kao evropske zemlje, i udaljavanje od orijentalnih i balkanskih obrazaca u arhitekturi» – barem je to bio cilj tadašnje Srbije. Kao vredni arhitektonski i istorijski objekat, zgrada Popića stavljena je 1983. godine pod zaštitu zakona.
Fasada je oštećena na nekoliko mesta. Strana objekta prema dvorištu je u dosta lošem stanju. Vlasništvo je niške porodice Popić, koja se bori na sudu za restituciju objekta. Trenutni korisnik objekta je i dalje, do donošenja drugačije odluke, RTS. Po rečima portira, RTS želi da renovira deo ili celokupnu fasadu. U zgradu nije dozvoljen ulaz nezaposlenima i onima koji nisu gosti Radija.
