Dvorci Srbije
Vila Draga
Banja Koviljača
Ako izuzmemo Kur Salon, koji dominira centralnim Banjskim parkom, najreprezentativnija i najraskošnija vila Banje Koviljače, a istodobno i u najgorem stanju, je Vila Draga, koja se nalazi u neposrednoj blizini pravoslavne crkve, kao i Vile Zdravlje. Ona je imala eminentne goste, budući da je i sam kralj Petar I Karađorđević često dolazio u goste i odsedao kod svog prijatelja, trgovca Marjana Katića, čija je vila bila. Danas je doživela tužnu sudbinu, kao Špicerov dvorac. Nalazi se pred urušavanjem.
Naime, trgovac Marjan Katić, poreklom iz Loznice, spasio je kralja Petra I još dok je ovaj bio ustanik protiv Turaka u Hercegovini, u vreme Obrenovića, u doba Hercegovačkog ustanka. U to doba se Petar Karađorđević, još uvek tek aspirant na presto, krio i od Obrenovićeve tajne službe pod imenom Petar Mrkonjić. Tada su Marjan i Petar postali nerazdvojni prijatelji, a mnogo godina kasnije, 1904, kad je Petar postao Petar I, nije zaboravio to prijateljstvo i nastavio se družiti sa Marjanom, koji je imao dovoljno novca da sebi priušti vilu.
Petar I je odmah po stupanju na presto počeo sa gradnjom kraljevske banje, a za njim su išli i mnogi bogati ljudi, kakav je bio običaj tog vremena, i pravili vile sebi tamo gde i kralj. Među njima je bio i kraljev prijatelj Katić. Marjan je sagradio i najlepšu vilu, koju je nazvao “Draga”, odmah iznad parka i crkve, a ispod brda i šume koja krije Koviljkin grad. Vila je bila najveća i jedna od najmodernijih u to doba, te je Petar I dolazio da ovde bude gost kod svog prijatelja.
U vili “Draga” je uveden i jedan od prvih telefona u Srbiji, 1910. godine, ili kako su ga zvali, „električno dozivalo“. I nije ovde odsedao samo Petar I, već i celokupna elita Kraljevine Srbije. Takođe, vila je bila prva koja je imala ”WC” odnosno ”water closet” sa tekućom vodom. Takođe, vlasnik je imao i prvi automobil u kraju, kojim je vozio svoje goste u razgledanje Podrinja i Mačve. O tome svedoče oglasi i tekstovi u novinama iz 1911. kojima se ovaj jedinstveni objekat predstavlja gostima. Važno je reći da su telefoni i automobili tada bili retkost i u samom Beogradu.
Vila „Draga“ oštećena je tokom Prvog svetskog rata u Gučevskoj bici. Godine 1933, kupile su je od vlasnika, Katića i Josimovića, Jugoslovenske državne železnice JDŽ, koje su je renovirale. Vremenom, došlo je do prelaska u socijalizam, pa je zgrada pripala Jugoslovenskim železnicama i postala ”Železnički dom”, i služila za odmor železničkih radnika, a kasnije su u njoj boravile izbeglice.
Poslednji predlog Loznice bio je da se vila preda Direkciji za imovinu, ali ni to još nije definisano, te je vila još uvek u vlasništvu Železnica Srbije, i polako propada. Vila ima prostran trem i terasu, sa stubovima od betona koji se još uvek drže. Trem je polukružan i ima elemente secesije, tada trendi stila gradnje. Zgradu je pojela vlaga, unutrašnjost je ruinirana, krov je popustio, a ukradene su i električne instalacije. Stepeništima nedostaju ograde, sva stakla su polupana, a drvenarija je trula. Na spratu se nalazi terasa sa secesijskim ukrasima u stilu alpskih kuća, sa drvenom ogradom koja se raspada. Unutrašnjost je puna šuta.
Vili Draga neophodna je potpuna i temeljna obnova, budući da bi zdanje moglo da se koristi kao vrhunski reprezentativni objekat. U katastrofalnom je stanju. Ulaz u vilu je dozvoljen.
