Dvorci Srbije
Ruski dvor
Šid
Ruski dvor nas, kao ime, navodi na potencijalno dvostruko pogrešne asocijacije, jer nema veze sa onim što danas smatramo „Rusima“, a nije ni dvor kakav zamišljamo kada je u pitanju rezidencija kakvog bogatog pravoslavnog episkopa ili rimokatoličkog biskupa. Možda je tome svemu razlog to što je u pitanju rezidencija jednog biskupa prilično neobične religiozne afilijacije, a to je grkokatolička ili unijatska crkva. Unijatska je crkva ona koja zadržava pravoslavne („grčke“) obrede, a priznaje vrhovnu vlast pape („katolička“), te otud i imena „ona u Uniji (sa Vatikanom)“ ili „grkokatolička“ (za razliku od rimokatoličke, koja koristi rimski, latinski obred.
U Sremu i tadašnjim kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji, a ovoj potonjoj je Srem pripadao, stvorena je Križevačka biskupija, odnosno eparhija (godine 1777.) , koja je okupljala Srbe koji su prihvatili Uniju, ali i nove doseljenike iz današnje Slovačke, Poljske, severoistočne Mađarske i Ukrajine, koji su sebe nazivali „Rusima“ a mi ih danas poznajemo kao Rusine. U tom smislu, „Ruski dvor“ je zapravo „Rusinski dvor“. Zgradu je darovala grkokatolicima lično Marija Terezija, vatrena pobornica katoličanstva.
Na području današnjeg zapadnog Srema se u 18. veku naseljavaju Rusini u velikom broju i osniva se unijatska biskupija, pa je biskupu potrebna i rezidencija. Vasilije Božičković je 1780. godine dobio svoju letnju rezidenciju u obliku ovog zdanja, koje je upisano danas kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Zanimljivo je da je od 1920. do 2002. godine ovde bio i manastir (samostan) sestara Vasilijanki, dok je jedno vreme ovde bilo smešteno i sirotište i internat. Posle rata se u zgradi Ruskog dvora nalazila muzička škola, ali je ona iseljena povratkom časnih sestara, odnosno grkokatoličkih redovnica.
Dvor je sagrađen u baroknom stilu, a dimenzije fasade su 42×17 metara, dok je površina dvora 700 kvadratnih metara. Zgrada je pravougaonog oblika, i jednospratna je, što je tipično za drugu polovinu 18. veka. U južnom traktu projektovana je i crkva. Zvonik je takođe u tada pomodnom baroknom stilu, a on se izdvaja i time pokazuje namenu tog dela zgrade. Fasada je urađena u dve nijanse okera, koja je bila omiljena boja Marije Terezije i koja je sveprisutna u Sremu, dok je ograda takva da sadrži nijansu rumene. Iako je zgrada rađena u baroknom stilu, fasada nije raskošno ukrašena, što je približava kasnijem stilu copf, koji je mešavina baroka i klasicizma, a koji je takođe bio veoma popularan u Austriji. Fasada je raščlanjena kordonskim vencem, a pilastri su plitki. Profilacija naglašava glavni ulaz.
Krov je strm i na četiri vode, i njegova je visina tolika da je jednaka visina prizemlja i provog sprata, zbrojeno. Tavan je stoga visok čitavih sedam metara. Ispod zgrade takođe se nalazi veliki prostor, budući da je episkopu trebalo sagraditi tri velika podruma. Postojali su planovi da se u prizemlju otvori lutkarsko pozorište za decu, dok se u dvoru danas mogu naći retke i stare knjige iz 18. veka koje govore o dolasku Rusina na ove prostore, ali i šire.
Dvorac je, s obzirom na svoju namenu, dobro očuvan i otvoren za posetioce uz konsultacije sa verskim vlastima.
Ruski dvor nam je podrobno predstavio paroh Mihajlo Režak, koji se stara o imovini crkve i vešto balansira između vrtića i crkve. Objašnjava nam da je Dvor postao u međuvremenu neka vrsta hostela, odnosno pansion za smeštaj turista i provodi nas kroz sobe koje su nekada bile namenjene redovnicama, a danas su sobe za izdavanje. Redovnice su se u međuvremenu, kada ih je ostalo samo dve, odselile za samostan u Osijek. Takođe, pokazuje nam i ikonostas koji, iako je rađen u baroknom stilu, koji je bio tipičan za Rusine, Ukrajince i Srbe, ne samo u Vojvodini i Austriji, sada već postaje zreo za rekonstrukciju, budući da mu nedostaju delovi ornamenata. Cela crkva ima dominantno pravoslavne elemente, ali i pokoji rimokatolički, što je i u osnovi eklektične grkokatoličke vere.
Wikipedia/Vanilica
