Dvorci Srbije

Letnja rezidencija Obrenovića

Plavinac

Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva se nalazi na padini na desnoj obali Dunava, sa pozadinom koju čini šuma i prelepim pogledom na vinograde, reku i banatsku ravnicu. Zamišljena kao letnja palata za dinastiju Obrenovića, za skoro dva veka postojanja doživela je mnoge promene. Između 1827. i 1829. knez Miloš je, naime, od turskih spahija kupio vinograd sa voćnjakom, livadu i kuću „sa tri ognjišta za hamam“. Brzo je tamo sagradio podrum sa konakom za boravak dinastije Obrenović u regionu.

Knez Mihajlo je 1865. godine imao letnju rezidenciju (letnjikovac), poznatu pod imenom „Salon“, izgrađenu na ovim mestima, a zatim su 1897. godine kraljica Natalija i arhitekta Jovan Ilkić preuredili letnjikovac tako da se ovde načini dvorska rezidencija za kralja Aleksandra I. U to vreme zgrada je imala dva bočna rizalita sa dekorativnim elementima inspirisanim švajcarskim vilama, „romantičarskog“ stila. O izgledu onog vremena svedoče samo razglednice i fotografije. Nakon što su kralj i kraljica ubijeni 1903. godine, kraljica Natalija je vilu dodelila pukovniku Antoniju Oreškoviću. Antonijevi sinovi, Borivoje i Milan značajno su unapredili proizvodnju vina. Godine 1909. postavili su gradonosne topove, među prvima u Srbiji.

Tokom Prvog svetskog rata kuća je teško oštećena u Smederevskoj bici 1914. godine između osvajačke austrougarske vojske i srpskih snaga. Kasnije je dodatno oštećen u čestim nemačkim bombardovanjima. Nakon okupacije adaptiran je u vojnu ambulantu. Zgrada je skoro potpuno opljačkana 1918. kada je rat završen. Opisano je da su ostale samo „prazne prostorije i lipe stare 100 godina“. Porodica Orešković držala je vilu otvorenom za posetioce. Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su postavili svoju lokalnu komandu u zgradi. Poneli su sa sobom deo nameštaja i vredne artefakte.

Posle Drugog svetskog rata, „Kraljevski vinograd Smederevo“ je od Oreškovića oduzet i prešao je u vlasništvo države pod imenom „Zlatni breg“ i „Srebrno brdo“ i postao palata luksuzno nameštena za potrebe protokola. Prvi put ga je koristilo Izvršno veće, vlada tokom socijalističkog perioda, konkretno ministarstvo unutrašnjih poslova. Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito prvi put je posetio ovo mesto 1953. Dugogodišnji predsednik, Tito je često provodio vreme u vili sa svojim stranim gostima, počevši od Ahmeda Sukarna 1956. Povodom prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu, vila je doživela radikalnu rekonstrukciju koja je izvedena između 1957. i 1961. godine prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića, te je zgrada tada dobila neoklasični izgled.

Dvorac je tada zamalo izbegao tragičnu sudbinu. Naime, krajem 50-ih godina 20. veka postojala je zabrinutost u vezi sa lošim oblikom objekta i pretnjom proklizavanja jer se nalazi na terenu koji je tome sklon. Prva ideja je bila da se objekat potpuno sruši i izgradi novi, čvršći. Od ove ideje se odustalo, a umesto toga unajmljeni su arhitekti Bogdan Bogdanović i slikari Predrag Milosavljević i Miodrag B. Protić. Oni su obišli zgradu. Izvestili su da je stanje objekta sramotno, opisujući napukle zidove, opuštene krovove, parapete od trske itd. Takođe su rekli da u kući nema jednog starog, vrednog predmeta i predložili da se mesto obnovi i „dovede u svoju epohu “. Radove na adaptaciji je uradio arhitekta Milan Antić. Ozbiljna rekonstrukcija započela je 1957.

godine na čelu sa Bogdanovićem. Potpuno je preoblikovao objekat, dajući mu ukupni klasicistički izgled koji ima danas.

Uklonjena je sva drvena dekoracija. Prizemlje je bilo pojačano lokalno lomljenim smeđim kamenjem, dok je plato ispred ulaza popločan granitnim pločama. Mali, ali monumentalni ulaz sa zabatom bio je posebno istaknut. Iznad svakog prozorskog prozora postavljen je metalni ukras koji je potpuno odvojio vizuelni izgled prednje fasade i bočnih krila jer su nadvoji bočnih prozora ostali netaknuti. Pod velikog salona popločan je crno -belim mermerom u šahovskoj tabli, dok su kamin i okvir ogledala napravljeni od belog venčačkog mermera. Unutrašnjost su uredili Milosavljević i Protić. Nameštaj i artefakti za unutrašnjost vile kupljeni su na aukcijama širom Evrope ili su otkupljeni od starih beogradskih porodica (Rajačić, Drobnjak, Kumanudi, Rakić). Danas dvorac sadrži reprodukcije brojnih remek-dela starih majstora Srbije i regije.

Politika navodi sledeće, govoreći o važnim posetiocima vile: “Ako točak vremena vratimo u vreme Prvog svetskog rata, podaci govore da je vila tada bila pretvorena u nemačku vojnu bolnicu, a posle Drugog svetskog rata prešla je u vlasništvo države. Služila je za protokole i tada dobila ime„ Zlatni breg”. Prvi put je rekonstruisana na zahtev kraljice Natalije, a drugi pred Samit nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića. Prema rečima dr Snežane Cvetković, višeg kustosa Muzeja u Smederevu, vila je tada oblikovana za potrebe reprezentacije Izvršnog veća.

Tito je bio oduševljen letnjikovcem Obrenovića. Zabeleženo je na nekim fotografijama da je on u Smederevo dolazio jahtom „Krajina”. Prvi put u novembru 1953. godine, u pratnji Petra Stambolića i Mome Markovića, a tri godine kasnije u Smederevu je bio domaćin predsedniku Indonezije Ahmedu Sukarnu. Bračni par Broz, 1970. godine odseo je u vili Obrenovića sa Dragoslavom Markovićem, Markom Nikezićem, Latinkom Perović, a tom prilikom je dobio povelju počasnog građanina Smedereva, navodi Cvetkovićeva. Poslednji Titov boravak u vili bio je 1977. godine, sa Jovankom i saradnicima. Doček je bio svečan, uručeni su im brojni pokloni među kojima se našlo i po burence vina i rakije.

Vila, okružena vinogradom i velelepnim parkom, i u vreme Obrenovića bila je mesto okupljanja važnih ljudi. Dvor je bio najživlji u vreme kraljevskog para Aleksandra i Drage. Kralj je tu obavljao i državne poslove – održavao ministarske sednice, potpisivao ukaze, postavljenja… Predanja kažu da su u prvu zvaničnu posetu vili došli izaslanici sultana Abdul Hamida, a potom su dolazili ruski i nemački poslanici Čarikov i Baron Veker Goter, turski general Hamdi-paša, a među posetiocima bio je i šef ruske tajne policije Aleksandar Josipovič Grabo, koji je bio posrednik između kralja Aleksandra i ruskog imperatora Nikolaja. Za kneza Mihaila, međutim, smederevska vila bila je mesto za odmor sa suprugom Julijom, što mu je i bio cilj kada je 1865. izgradio letnjikovac u švajcarskom stilu. On je kraljevom vinogradu pridodao dve hiljade novih čokota loze, redovno je dolazio na berbe grožđa, ali je „baš tu i bolovao”. Na inicijativu kraljice Natalije i njenog sina Aleksandra, arhitekta Jovan Ilikić 1897. vrši adaptaciju kojom vila dobija dvorski izgled. Nakon Majskog prevrata 1903. letnjikovac i vinograd kraljica Natalija poklanja oficiru Antoniju Oreškoviću u čijoj porodici ostaje do završetka Drugog svetskog rata. Status spomenika kulture letnjikvac Obrenovića dobio je 2009. godine.

Boris Tadić u vreme svog mandata, u aprilu 2011. ovde je ugostio premijere Hrvatske i Slovenije, Jadranku Kosor i Boruta Pahora. Bio je to povod za Tadićev prvi i poslednji dolazak u letnjikovac.” Aleksandar Vučić je boravio u vili više puta. To se tumači njegovim divljenjem za politiku dinastije Obrenovića, koju smatra da nastavlja, te je tu ugostio i kineskog lidera Si Đinpinga, kao i Miroslava Cerara, premijera Slovenije. Najavio je i da će,„ako bude inauguracije, ona biti u Smederevu, u kući Miloša Obrenovića”.

Ispred ulaza postavljena je fontana sa bronzanom skulpturom „Leda i labud“, rad slikarke Olje Ivanjicki. Park je takođe preuređen dok je ružičnjak zasađen iza zgrade. Završen je 1961. godine za Prvi samit nesvrstanih zemalja koji je održan u Beogradu, kako je planirano. Protić je kasnije napisao: „Za dve godine nastala je mondenska rezidencija Obrenović“. Godine 1964. na stražnjoj strani zgrade dograđen je aneks koji služi kao kuhinja. To je objekat u prizemlju sa 5 francuskih prozora sa drvenim poklopcima na svakom dužom zidu i sa kvadratnom, poligonalnom piramidom nalik na šiljak na vrhu. Obnova temelja zgrade i fasade izvršena je 1982. Tokom 1996./97. nameštaj je obnovljen. Od 1996. enterijer je postavljen kao izložba Istorijskog muzeja Srbije. Vila sadrži letnji salon (zastakljena veranda), zimski salon, zeleni salon, trpezariju, biblioteku i kraljevski dom.

To je jedini preživeli letnjikovac iz dinastije Obrenović. Vila je decenijama bila zabranjena civilima pa su je stanovnici Smedereva prozvali „zabranjenim gradom“. Dana 16. maja 2015. godine, tokom Duge noći muzeja, prvi put je bio otvoren za javnost. Od 2016. godine otvoren je za organizovane posete sa vodičima, od maja do oktobra. Tokom 2016. i 2017. godine rekonstruisano je glavno ulazno stepenište i urađena je nova fasada na celom objektu. Danas je čitav kompleks – park, vinogradi, vile – zvanično proglašen za „reprezentativnu zgradu koja se koristi od državnih organa i službenika“ a novinari ga opisuju kao „jedan od najreprezentativnijih u vlasništvu države“ . Okruženo je sa 74 hektara parkova i vinograda.