Dvorci Srbije
Dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića
Brestovačka Banja
Najvažnija banja borskog kraja je Brestovačka Banja, a najveća znamenitost u njoj je Dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića koji se nalazi u samom centru Brestovačke Banje. Podigao ga je knez Aleksandar Karađorđević 1856. godine, dve godine pre nego što će pasti s vlasti, i u ono vreme dvorac je bio najmoderniji objekat u svim banjama u Srbiji. Najviše je stilski na njega uticala neoromanička arhitektura koja se baš tada širila zapadnom Evropom, te je novooslobođena Srbija pomodno prihvatila ovaj stil.
Zgrada ima uobičajeni pravougaoni oblika i da bi se postigla reminescencija na srpske narodne kuće, prizemlje je izgrađeno od kamena, dok je sprat građen od cigala i malterisan, te kasnije ofarban u elegantno belo. Zbog hladnoća i vrućina u ovom kraju, i spoljni i unutrašnji zidovi su debeli.
Dvorac je jednospratna građevina, a u prizemlju se nalazi prostran hol i dve prostorije. Monumentalne stepenice od kamena vode na sprat, gde se nalazi salon koji ima balkon, te četiri sobe za spavanje, uobičajeni manir tadašnjih dvoraca. Ispred dvorca prostiralo se malo dvorište i zasvođena kapija.
Kako je obično bio običaj da se svi ljudi kreću za krunisanim glavama, tako je i u Srbiji u periodu vlasti Kneza Aleksandra Karađorđevića, od 1842. do 1858. godine, Brestovačka Banja postala mondensko središte Srbije, budući da su za knezom došli i pripadnici vladajuće porodice, te ostali koji su želeli biti s njima u društvu – poglavito ugledne ličnosti i bogataši.
Knez Aleksandar voleo je da provodi leto kupajući se, odmarajući i u šetnjama i lovu na divljač. Odmah posle dvorca, knez je dao sagraditi nekoliko pratećih zgrada odmah oko dvorca, a to su pre svega bili „Ađutantski konak” i „Vidikovac”, koji danas ne postoje. Takođe, još je jedno zdanje nestalo: velika poplava početkom 20. veka uništila je veliko dvospratno zdanje poznato pod imenom „Konaci kneginje Ljubice”.
Kako su skoro sve države Evrope tada bile monarhije, vladajuće kuće su se ugledale jedna na drugu, te je život na dvoru bio organizovan sasvim po ugledu na druge evropske dvorove a ceremonijali na njima su bili obrazac za dvor Karađorđevića. Međutim, već 1858. godine dolazi do još jedne dinastičke smene, te Karađorđevići odlaze sa trona, a vraćaju se Obrenovići, te sa odlaskom sa prestola Karađorđevići odlaze i iz banje, a dvorac postaje skrajnut.
Dugo je trebalo da se dvorac rekonstruiše, i čekalo se sve do 1969., kada je već bio devastiran zbog podzemnih voda, pohlepnih tragača za blagom i jednostavno, zuba vremena. Druga rekonstrukcija je bila kompletnija, kada je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu prema idejnom projektu, izvršio kompletnu rekonstrukciju letnjikovca. Obnova je započeta avgusta 2007. i kompletno završena 2009. godine. Svečano je ponovo otvoren 29. oktobra 2009. godine. Dvorac je sada muzej koji sadrži stalnu postavku predmeta i dokumenata iz vremena dinastije Karađorđevića, a ima i samoodrživost, budući da se na donjem spratu sada nalazi sala za romantična venčanja, dok je na gornjem nekoliko soba predviđenih za različite muzejske postavke.
Trenutno je u solidnom stanju, fasada se na nekim mestima oštetila. Ulaz u objekat je dozvoljen.
