Dvorci Srbije
Kaštel Pala Kraja
Bačka Topola
Kaštel Pala Kraja se nalazi u centru Bačke Topole, u blizini Katoličke crkve, koja je druga po visini u Evropi i svedoči o značaju Topole u staro vreme. Izgrađen je 1806. godine za ugarskog barona Pal Kraja (Pál Kray) koji je želeo da to bude rezidencija njegove porodice. Sam baron je slikovita ličnost. Pal Kraj ili u nekim transkripcijama, Krai (1735–1804) dobio je plemićku povelju 1762., dok je baronski rang «baron Kraj od Krajove i Topole» dobio 30 godina kasnije. Bio je general u službi Habzburga. Borio se u Sedmogodišnjem ratu, Austrijsko-turskom ratu, ratovima Prve i Druge koalicije. Bio je jedan od najuvaženijih predstavnika stare austrijske vojske i kao takav nagrađen je plemićkom titulom. Krajevi su dobili prezime tako što su bili iz Krajove, u Rumuniji, moguće baš i rumunskog porekla. Francuzi su mu dali nadimak „Le terrible Kray“, francuski «Užasni Kraj», verovatno zbog njegovih vojnih dostignuća. Umro je u Pešti 1804. godine, međutim, nije zaboravio svoju Topolu. Srce Pala Kraja uzidano je u temelje katoličke katedrale koja se nalazi pored kaštela koji nosi njegovo ime. Srce je iz Pešte doneto u srebrnoj kutiji. Na crkvi se nalazi i ploča sa posvetom Palu Kraju koji je finasirao njenu izgradnju, a na ploči piše „Počivaj među svojima“.
Zgrada, koja je ima pravougaonu osnovu, sastoji se od prizemlja i sprata; njena glavna fasada i ulaz gledaju na ulicu. Ova fasada ima centralnu izbočinu ukrašenu gipsanim lajsnama i naglašenu velikim portalom i balkonom od kovanog gvožđa karakterističnim za period izgradnje. Iznad ulaza nalazi se balkon, sa ogradom od kovanog gvožđa. Bočne fasade nisu dekorisane. Prostorije u prizemnom delu zgrade su zasvedene, a u uglovima prostorija nalaze se niše u kojima su ranije bile smeštene peći. Upadljivo je bordonarandžaste, elegantne terakota boje.
Arhitektonski gledano, zgrada svedoči o prelasku između baroka i neoklasicizma, odnosno periodu copfa, dok neki izvori, pak tvrde da je u pitanju prelaz baroka ka rokokou. Za razliku od raskošnog baroka, rokoko daje akcenat na privatnosti, te otuda i smirena privatnost ovog kaštela. Simetričnost niza prozora govori o njegovoj duboko baroknoj prirodi.
Danas se u dvorcu nalaze galerija slika i gradski regionalni muzej. Muzej je otvoren 2002. godine kao odeljenje Opštinskog muzeja Subotica. Predstavlja zbirke prirodne istorije, arheologije, etnografije, kao i zbirke vezane za književnost i umetnost. U muzeju se nalazi biblioteka arhitekte Imre Harkaijs i soba posvećena lekaru Janošu Hadžiju (János Hadzsy). Zgrada je obnovljena i zaštićena 1993. godine, i u odličnom je stanju, te je u nju, budući da je muzej, dozvoljen ulaz. Ponovo je restaurirana 2002. godine.
Da i ovaj dvorac bude okrunjen jezovitim i misterioznim pričama, potrudili su se Topolčani. Naime, postoji i legenda o kletvi koja je bačena na porodicu Kraj. Legende kažu sledeće: „Nakon pogibije vojskovođe Pala Kraja u Pešti, njegov sin, takođe vojskovođa, Ferenc je odlučio da napusti vojsku da ga ista sudbina ne bi zadesila. Vratio se kući svojoj majci, sestri, ženi i sinu. Međutim, vojnička krv mu nije dala da napusti oružje, pa je odlučio da krene u lov. Seo je u kočije sa svojim omiljenim lovačkim psom i krenuo. Dok je putovao ka lovištu igrao se sa psom koji je šapom zakačio oroz puške, i puška je opalila. Na vrh godine dana od pogibije Pala Kraja poginuo je i njegov sin, pod sumnjivim okolnostima, budući da je bio vojskovođa za primer, kome se ovakve dve greške nisu smele dogoditi, da drži nezakočenu pušku i da je povrh toga okrene prema sebi. Za razliku od oca i dede, Pal Kraj Mlađi nije voleo oružje već konje, bio je najbolji i najmlađi jahač u to doba. Nije bilo takvog protivnika koji je sa svojim konjem mogao da ga prestigne. Na jednoj trci njegov konj se pred sam cilj u poslednjoj krivini sapleo i pao, nesrećom na svoga mladog gazdu i usmrtio ga. Za samo tri godine, strašna kletva je sustigla tri Pala Kraja, a povrh svega ugašena im je loza.» Nije poznato iz kojih razloga je na Krajeve bačena kletva, ali su se bogati ljudi onog doba lako mogli zameriti svojim delima nekome na nižim položajima. Istorija kaže da je Janoš Kraj bio unuk Pala Kraja i da se borio u «Proleću naroda» za Ugarsku, a protiv Austrijanaca, Rumuna, Srba i Hrvata, te da je 1849. zarobljen od strane rumunskih četa, odveden u Temišvar gde je i umro. U svakom slučaju, muška loza je ugašena, a naslednica je bila Marija Kraj koja se udala za Janoša Zičija (János Zichy), te se od tog trenutka kaštel spominje kao Zičijev kaštel, što se da videti na starim razglednicama.
