U sred Šumadije, bez ikakvog objašnjenja ili najave, putnik nailazi na veliki dvorac koji zvrji napušten i propada. Osim natpisa „Karađorđev dom“, ništa nam ne govori šta je ova velelepna zgrada i zašto je nastala. A dvorac pod imenom „Karađorđev dom“ u Rači sagrađen je za smeštaj napuštene dece i siročadi iz Dunavske banovine; novoosnovane banovine koja je obuhvatala Vojvodinu i Severnu Srbiju. Izgradnja je omogućena donacijama kraljice Marije i bogatih građana Rače. Projektovao ga je arhitekta Dušan Mičević, a građen je od 1929. do 1933. Svojom razuđenošću i lepotom se svojevremeno ubrajala u lepše i reprezentativne objekte u Kraljevini Jugoslaviji.  Na fasadi mu stoji nešto drugačiji naziv: «Dom Karađorđa», u genitivu.

Zgrada je karakteristična po eklektičnom stilu sa elementima neorenesanse i secesije vidljivim na balkonima, okvirima prozora i glavnom gvozdenom portalu. Četvrtaste osnove, zgrada ima četiri ugaone kule visine 17 m; ova visina dostiže 19 m na nivou centralne projekcije glavne fasade. Cela građevina, uključujući kule, krunisana je nazubljenim zidinama koje podsećaju na srednjovekovne građevine. U prizemlju su bili kuhinja, trpezarija, toaleti, vešeraj i radionica za održavanje. Na spratovima su bile spavaće sobe, učionice i kancelarije. Prvobitno je fasada bila ofarbana u oker boju; danas je obojen zelenom bojom koja otpada s fasade i već je izbledela. Desno od glavne kapije 1998. godine, postavljena je bronzana spomen-ploča u znak obeležavanja godišnjice proboja Solunskog fronta 1918. godine.