Dvorci Srbije
Jodna banja
Novi Sad
Jedno od najimpresivnijih zdanja u Novom Sadu, nastalih u vreme Austro-Ugarske jeste fascinantna Jodna banja, koja se nekada nalazila na samom obodu grada, ali je danas veoma blizu samom centru. Njena sudbina bila je nagoveštena krajem 19. veka, kada je kod nekadašnje Futoške šume (danas Futoški park) bušen arteški bunar za potrebe snabdevanja Novog Sada vodom za piće. Slučajno je izbila topla i mineralna voda bogata jodom, temperature 24,6°C, te se posumnjalo u njenu lekovitost, a to je kasnije i potvrđeno.
Od 1910. godine Novi Sad postaje i banjsko mesto. Zgradu Varoškog jodnog kupatila, karakterističnu građevinu u stilu secesije, koja je tada bila zaštitni znak Habsburškog carstva, projektovao je budimpeštanski arhitekta Imre Franček (Imre Francsek). Sama palata je nastala na inicijativu varoškog lekara i balneologa, dr. Vilhelma Vilta (Wilhelm Wilt), a gradnja je započeta 1908. godine. Građena je u stilu secesije, a tada je bila jedna od najupečatljivijih zgrada Novog Sada. Proširenjem Banje 1931. godine izgrađen je Hotel Park (projektovao novosadski arhitekta Đorđe Tabaković), koji je funkcionisao kao stacionar za banjske goste. Ovde su se lečili i Lav Tolstoj i Rabindranat Tagore.
Centralno zdanje ima jedan centralni i dva bočna rizalita, a kupola u sredini se skladno uklapa sa dve simetrično postavljene bočne. Ukrasi iznad centralnih prozora i na pročelju su remek-dela secesionističke plastike. U glavni hol se ulazi putem prostranih i brojnih stepenica.
U 1991. godini urađena je delimična spoljašnja i unutrašnja adaptacija zgrade, uvedena je računarska oprema u bitnim procesima rada. 1977. godine prestaje rad bazena koji je bio smešten u delu zgrade koji je podignut još 1910. godine. Zbog dotrajalosti zgrade i instalacija i nemogućnosti revitalizacije ovog dela ustanove 1994. godine prestaje svaki oblik hidroterapije. Krajem 2002. godine, uz finansijsku pomoć Pokrajinske vlade kao Osnivača, i resornog Sekretarijata, u potpunosti je obnovljena i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi. Unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana, postavljeni su novi podovi u ambulantnom i dijagnostičkom sektoru.
U prethodnim godinama, 2010, fasada je obnovljena u punom sjaju, u žutoj i beloj boji. Pomoćni objekti nisu u reprezentativnom stanju, a neki su skloni i urušavanju, kao što je bazen, koji je prestao da radi još 1977. godine. Objekat bazena je devastiran i opasno mu je prići. Dr Negovan Stojšić kaže da je pre petnaestak godina bilo planirano njegovo obnavljanje, da su stručnjaci sa Građevinskog fakulteta uradili i elaborat, ali ništa nije učinjeno. Čeka se da se počne i sanacija stacionara, odnosno starog Hotela Park.
Kompleks banje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja. Ulaz u zdanje je dozvoljen.
