Dvorci Srbije
Vila Ertl
Odžaci
Vila Ertl se nalazi u Odžacima, u zapadnoj Bačkoj, koja je pre Drugog Svetskog rata bila naseljena u velikoj meri Podunavskim Švabama (Nemcima) iz pokrajina Elzas i Lotaringija, koje danas pripadaju Francuskoj. Sagrađena je početkom 20. veka u stilu secesije kao porodična vila Johana Ertla (Johann Oertl), vlasnika Fabrika kanapa i užarije. Porodica Ertl je bila veoma humana, te je u prošlosti je deo zgrade vile Ertl bio trajno namenjen za stanovanje siromašnih.
Johan Ertl je spadao u najznačajnije ličnosti koji su živeli u Odžacima, ako nije bio i najznačajnija ličnost ovog mesta. Lokalni stanovnici nazvali su ga „Velikim sinom Odžaka“ zbog svega što je uradio za gradić koji su Nemci zvali Hodžag (Hodschag). Podunavske Švabe su se, a među njima i Ertlovi, doselili u Odžake još u vreme nemačke kolonizacije 1755. godine. Johan Ertl je rođen u Odžacima 1882. godine. Njegov otac Franc bavio se proizvodnjom kudelje i sa Piterom Orioltom pokušao da otvori fabriku kudelje, ali tek uz savete sina Johana Ertla 1907. godine uspeva u svojoj nameri da u Odžacima napravi pogon za proizvodnju kudelje od konoplje, nalik na onu u Segedinu. Prvi zvanični naziv je „Honifonó éskötélverőgyár“ (Fabrika kudeljnog vlakna i kanapa).
Johan Ertl postao je prvi predsednik odbora, a kasnije i vlasnik 90% svih akcija fabrike. Zlatno doba fabrike Johana Ertla nastalo je 1929. godine. Proizvodnja se širila i posle 1930. godine. U fabrici su počeli da se prave i jutani tepisi i svilena tkanina. Fabrika Johana Ertla postala je najveća u Evropi za proizvodnju kudelje. Fabrika je vrlo brzo napredovala, te je od početnih 200 radnika munjevito multiplicirala svoje kapacitete. Zlatno doba fabrike Johana Ertla nastalo je 1929. godine kada je fabrika u tadašnjoj Jugoslaviji imala 880 zaposlenih. Proizvodnja se širila i posle 1930. tu su počeli da se prave i jutani tepisi i svilena tkanina. Koliko je ova fabrika u Odžacima bila značajna verovatno najbolje svedoči činjenica da se upravo tu određivala cena kudelje za celu Evropu.
Johan Ertl je bio i poslanik u parlamentu novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca posle Prvog svetskog rata. Umro je 1922. godine, a njegov potomak Franc Ertl nastavio je da uspešno vodi posao. Fabrika jeradilasve do Drugogsvetskograta, a onda su jenasilno preuzele nemačke i mađarske vlasti. Franc Ertl je ostao lojalan Jugoslaviji, nije podržavao naciste, ali su ga ipak mučki ubili partizani 1944. godine.
U krugu kudeljare nalazila su se dva otvorena bazena i sportski tereni koji su bili na raspolaganju radnicima fabrike. Snežana Lučar, direktorka Tehničke škole koja se nalazi u Ertlovoj vili – ispričala nam je kako se seća da su se meštani Odžaka sve do sedamdesetih godina prošlog veka kupali u tim bazenima. Bazeni, sportski tereni, kao i sama fabrika – danas su u ruševinama. Danas se u zgradi nalazi Tehnička škola. Zgrada je obnovljena 2004. godine, a obnovu je finansiralo Pokrajinsko izvršno veće Vojvodine.
Vila je građena u stilu mađarske secesije, sa centralnom fasadom koja ima oblik prilagođenog nemačkog zabata po kojima su bile poznate nemačke doseljeničke kuće. Fasada ima kombinaciju okeržutog dela koji je klasično omalan, i kamenog, donjeg dela, koji je urađen od sivog kamena, ali je omalan u belu boju. Takođe, iznad prozora nalazi se ista oplata bele boje sa kamenom podlogom. Zanimljivo je da je fasada asimetrična, odnosno, levo i desno od centralnog zabata nalaze se različita arhitektonska rešenja, a na desnoj strani nalazi se metalom obložen metalni toranj, koji je takođe tipičan za stil mađarske secisije.
Vila je u odličnom stanju, ali nije otvorena za posetioce, osim posetilaca tehničke škole.
