Дворци Србије

Дворац и културна станица Еђшег

Нови Сад

Дворац Еђшег (на мађарском Egység) је дворац градског типа који је саграђен на тадашњем ободу Новог Сада, на путу према Футогу, у данашњој улици Антона Чехова 4. Подигло га је Стрељачко удружење (Societas Jaculatoria) из Новог Сада, а носи име по мађарској речи Egység која у преводу значи „Јединство“, будући да је то био назив спортског друштва које се дуго налазило у овим просторијама. Пројектован је и саграђен 1890. године на стогодишњицу оснивања удружења стрелаца, а пројектовао ју је славни архитекта Ђерђ Молнар (György Molnár) у тада актуелном еклектичном стилу, док је зидар био Карл Лерер (Karl Lehrer). Наиме, еклектични стил у коме је зграда саграђена карактеристичан је за другу половину 19. века, али су се зграде у овом стилу подизале до дубоко у 20. век, скоро до Другог светског рата.

Нажалост, дворац је имао тужну судбину дуги низ година. Био је свратиште за бескућнике и дом за наркомане, непоредно близу дечјег игралишта, и представљао је тужно ругло. Био је у скоро потпуно руинираном стању, те су се неки званичници питали и да ли је реконструкција уопште могућа. Међутим, бољи дани за Еђшег долазе 2007. године када је зграда спасена од рушења тиме што је проглашена спомеником културе и стављена под заштиту државе. Мада је претходно спасен кров и реконструисан још 2000. године, да се не би урушио и да унутрашњост не би киснула, права реконструкција је извршена између септембра 2010. до јуна 2012. године, а средства је дао Град Нови Сад, коме је Еђшег, који је постао културна станица, једна од узданица у години када је град носилац титуле Европске престонице културе 2022. године (одложено са 2021. године због пандемије коронавируса). Радове је надзирао Завод за заштиту споменика културе, а износ уложен у реконструкцију је 55 милиона динара. Еђшег, осим главне балске и богато декорисане дворане, садржи три споредне дворане и велику балску дворану. То се десило по конзерваторским правилима и условима. Данас се овде налази Културна Станица Еђшег са богатим програмом.

Ентеријер главне сале је богато декорисан, а таваница је осликана сценама из лова и сеоског живота и стилизованим флоралним и геометријским мотивима. Пиластри имају коринтске капителе, а унутрашњост је веома светла. Занимљиво је, како наводи допис Друштва архитеката Новог Сада, да је Стара Стрељана, како се зграда понекад раније називала, добила нека од најсавременијих решења током реконструкције и санације, тако да сада има најсавременије инсталације, осим реконсрукције оригиналних елемената до у најситнији детаљ. Наиме, уграђено је подно грејање, климатизација и проветравање, али и декоративно и функционално осветљење, озвучење и обезбеђење од пожара и крађе. Такође, ово је огледни пример рестаурације где је прву пут примењен и обновљив или „зелени“ облик извора енергије, а то су геотермалне сонде које су постављене у дворишту које је опремљено клупама унутар малог парка. Ове геотермалне сонде обезбеђују акумулацију топлотне енергије земље, а она се даљом прерадом користи за дворац.

Дворац има централни улазни торањ, и са сваке стране симетричну фасаду са по три, сада застакљена лука, и бочним истакнутим просторијама готово квадратне основе. Ходник је веома светао и даје утисак пространости, а рестаруратори су изабрали светло окер, белу и златну боју и на тај начин су допринели реконструкцији оригинала али и акцентуирању светлости и раскоши сала. Оно што у главној сали плени посетиоце јесте раскошно декорисани плафон, али је он током година био толико оштећен да је тек коришћењем истражних сонди успело да се дође до закључака око тога како је некада изгледао и како га треба реконструисати.

Еђшег је свечано отворен 15. септембра 2014. и сада је он идеално место за организовање културно-уметничких дешавања, концерата, такмичења, позоришних представа, рецитала итд.

 

Дворац је, с обзиром на своју намену, сјајно рестауриран, добро очуван и отворен за посетиоце уз консултације са чуваром или у време културних манифестација. Ово је један од најбољих примера реконструкције и рехабилитације уништене и запуштене баштине. Инвеститор реконструкције Еђшега био је Град Нови Сад, пројекат је урадио ДЕ студио Х.Е.Г.С. Нови Сад, а радове је изводио ГП Градинг, НПН Градња Нови Сад као и Покрајински Завод за заштиту споменика културе, Петроварадин, створивши на тај начин модел ревитализације запуштене културне баштине.