Дворци Србије
Богословски семинар
Сремски Карловци
Здање Богословије, односно званично, Богословског семинара је подигнуто за потребе интерната за ђаке карловачке Богословије 1901–1903. године под покровитељством патријарха Георгија Бранковића. Аутор пројекта био је поново архитекта Владимир Николић, који је на прелому векова пројектовао највелелепнија здања у Карловцима. На самом почетку, зграда је била позната као „Народни дом“.
Прву редовну богословску школу за православне Србе основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић у Карловцима 1794. године. Крајем 19. века у оквиру Богословије основана је једна од првих катедри пчеларства (проф. Јован Живковић) у Европи. Треба нагласити да је огњиште нашег познатог и дивног црквеног појења било у Карловачкој богословији. То је чувено карловачко појање. Учитељи тога пјенија били су прота Анастасије Поповић и свештеник Ђура Поповић. Атанасијево појање сачувано је и данас у црквеној музици Корнелија Станковића.
Богословија има квадратну основу и испаде на рубовима, украшенима декоративном рустиком. Централно здање је прављено од фасадних цигала, док су украси малтерисани и обојени у жуто, чиме се добија класична златно-црвена комбинација из православне прапостојбине Срба. Широко улазно степениште чувају две сфинге, са обнаженим грудима. На рубовима централног ризалита, на крову, налазе се две алегоријске статуе.
Данас у овој згради ради, од 1964. године, богословија (црквена школа у рангу средње школе) „Свети Арсеније Сремац“ и Архив Српске академије наука и уметности.
Здање је отворено за посетиоце под одређеним условима. Њено стање је одлично.
