Dvorci Srbije
Zgrada inžinjerijske kasarne
Niš
Niš je puno stradao tokom svoje istorije, što od ruku osvajača, što od ruku saveznika i domaćih «reformatora» koji nisu imali milosti ni prema osmanskom nasleđu, ni prema «kapitalističkom» ili pak «malograđanskom» ukusu, te su grad preoblikovali u skladu sa svojim «modernim» stremljenjima. Ipak, jedna od zgrada koje su uspele da prežive i da se odupru rušenju jeste upravo Inžinjerijska kasarna, koja predstavlja jedan od najlepših i najmonumentalnijih zdanja, ne samo vojnih, u Nišu. Inžinjerijska kasarna izgrađena je na prelazu iz 19. u 20. vek, te nosi stilske vrednosti tog vremena, a to su reminisencije na nacionalni stil «slavne prošlosti» i moderne tendencije tada sveže oslobođenog grada, odnosno, građena je u romantičarskom stilu i predstavlja izuzetak od tadašnjih preovlađujućih stilova u arhitekturi Srbije na prelazu vekova. Zanimljivo je da je zgrada kasarne korišćena za smeštaj vojnika sve do početka 21. veka. Takođe je služila i za smeštaj svih vojski koje su držale Niš od njene izgradnje do danas.
Sve do 2007. godine, Inžinjerijska kasarna je korišćena kao objekat za smeštaj i obuku vojnika tehničke službe JNA, kasnije i Vojske Jugoslavije, Vojske Srbije i Crne Gore i na kraju, Vojske Srbije. Imala je ime „Filip Kljajić”, koje duguje narodnom heroju iz Drugog svetskog rata, Filipu Kljajiću Fići.
Projekat za kasarnu uradio je beogradskog arhitekt Danilo Vladisavljević (1871—1923). Vladisavljević je u periodu od 1898. do 1921. godine bio nadležni arhitekta Ministarstva vojske Srbije. Može se reći da je Vladisavljević ovde dosegao svoj vrhunac, te da je Inžinjerijska kasarna njegovo najznačajnije delo. Vladisavljević je, osim nje, projektovao Vojnu bolnicu u Beogradu, te zgradu Izvozne banke na Terazijama i Prometnu banku u Knez Mihalovoj.
Kamen temeljac za inžinjerijsku kasarnu postavljen je 10. juna 1899. godine, na svečanostima kojima su prisustvovali kralj Aleksandar Obrenovih i njegov otac kralj Milan, oslobodilac Niša. Gradnja kasarne završena je u jesen 1900. godine. Ona je bila novina i osveženje za Niš u arhitektonskom smislu, ali je predstavljala i likovni i umetnički napredak za celu srpsku arhitekturu. Budući da je sazidana za potrebe vojske, njena simbolika je jasna – to je stilizovani zamak, sa ugaonim, poligonalnim kulama, zupcima na vrhu i vencima u potkrovlju. «Po stilskim karakteristikama, vanrednoj plastici i monumentalnosti, zgrada Inžinjerijske kasarne predstavlja jedan od „najčistijih romantičarskih objekata“ u novijoj arhitekturi Srbije», smatraju stručnjaci.
Na zgradi se kao ukrasi nalaze sa južne i severne strane po četiri ornamenta koji prikazuju obeležje tadašnjeg roda inžinjerije. Unutrašnjost suda kompletno renovirana pre koju godinu, a tender za renoviranje unutrašnjosti ostatka objekta je u toku. U planu je renoviranje eksterijera. U zgradu, budući da je vojni objekat, nije dozvoljen ulaz.
