Dvorci Srbije
Vajndlerov dvorac (Letnjikovac Vendl Mora)
Sonta
Pomalo nejasno, ovaj dvorac nosi dva prezimena, koja su očigledno varijacija istog imena.Na nekih 5km od Dunava, na putu od Sonte ka Odžacima, nalazi se, kao u nekoj šikari dostojnoj Indijane Džounsa, napušteno dobro veleposednika Mora Vendla, koji je bio mađarski Jevrejin. Do pre nekoliko godina u sjajnom stanju, sad propada jer je firma koja je rukovodila dvorcem, sada u stečaju. Letnjikovac je krajem 19. veka izgradio Balint Ferbah, ali ga je nešto kasnije otkupio apatinski veleposednik Vendl Mor (po mađarskom, redosledu imena i prezimena), kao porodičnu kuću za odmor, i nije menjao ništana njemu. Nakon Prvog svetskog rata i Agrarne reforme Vendl Mor, kako mu je oduzeta ogromna količina zemlje, odlučuje da napusti Sontu. Po nekim izvorima koji su kontradiktorni, letnjikovac i posede on tada opet prodaje Balintu Fernbahu, koji je imao posede u Apatinu i bio vlasnik pustare Debeljača.
Letnjikovac zelene boje je prizemni objekat, koji je smešten u prostranom parku, a ideja vlasnika je jasno prepoznatljiva: napraviti nepretenciozni letnjikovac za odmor i stanovanje. Okružena je parkom i ostvaruje neposredni kontakt sa prirodom putem središnje postavljenih stepenica kojima se dolazi u prostranu isturenu terasu u portiku. Sam objekat izdignut je iznad nivoa okolnog zemljišta, budući da je na tom zavoju Dunav naročito plavan – radi obezbeđenja od poplava.
Logično postavljeni prozori, kompaktna, skoro kvadratna osnova i jednostavno rešeno krovište, ukazuju da je arhitektonska ideja letnjikovca ili poljske vile dovedena do tipskog obrasca, kao iz ruskih romana – što je klasičan letnjikovac Srednje Evrope onog doba. Fasada nosi elemente istoricizma.
Što se tiče novih vlasnika, Karolj Fernbah, kao i cela porodica Fernbah, bio je veoma bogat, a takođe je bio i župan bačko-bodroški sa sedištem u Somboru. Njegova braća su takođe gradila dvorce: Jožef je imao dvorac u Apatinu (koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski), Balint u Sonti i na Krivaji, a Antal u Temerinu.
Do nedavno je dvorac koristila administracija poljoprivrednog dobra „Mladi Borac“ i nalazi se u lošem stanju, a park je potpuno zarastao, te je nemoguće prići iza dvorca, a skoro nemoguće s bočne strane. Park je imao retko drveće i egzotične dendrološke vrste. Park se naslanja na 150 hektara nedirnute prirode pune bara, trske i šaše, prema Dunavu.
Kapija je od kovanog gvožđa, elegantne bele boje, ali je oštećena. Ograda na ulazu u park je uništena i odnesena. Balustrade su čitave, ali se fasada odronjava i otpada. Dvorcu preti brza devastacija ako se ne preduzmu mere restauracije.
Letnjikovac je evidentiran kao kulturno dobro pod zvaničnim nazivom „Vendlov dvorac sa ekonomskim dvorištem“. Ulaz nije dozvoljen jer se nalazi iza zaključane kapije koju čuva jedini čuvar na bivšem poljoprivrednom dobru. Retko ko u Sonti zna išta o ovom objektu i teško ga je i naći.
