Dvorci Srbije
Tonkićeva palata
Leskovac
Jedna od savremenijih građevina u Leskovcu koja nosi ime „Tonkićeva palata“ svedoči nam o „zlatnom dobu“ Leskovca, pre uništenja koje će doći sedam godina kasnije. Ova monumentalna zgrada, koju su Leskovčani, zbog malog broja zgrada koje su imale spratove, zvali „palatom“, zapravo nije palata u užem smislu te reči. Sagrađena je 1937. i nosi elemente art-dekoa i neoklasicizma. Građevina je pod zaštitom i ima status spomenika kulture, pod nazivom Zgrada hotela „Dubočica“.
Čovek koji ju je izgradio bio je investitor Milan Popović-Tonkić, a sama zgrada sagrađena je na mestu starije porodične kuće Antonija Tonke Popovića, Milanovog oca. Popović-Tonkić je imao nameru da napravi zgradu mešovite stambeno-poslovne namene. Zgradu je zamislio kao trospratnicu, koja će u donjem delu imati poslovne objekte a u gornjim delovima stanove. Palatu je projektovao beogradski projektantski atelje Manojlović-Azriel (Miloš Manojlović i Isak Azriel). Imala je i lift, što je za 1937. i Leskovac bio veliki luksuz.
Noseći konstruktivni elementi su izgrađeni od betona, a stilovi variraju po spratovima. Naime, poslovno prizemlje je nisko, skromno, izvedeno i u stilu umerene akademske kamene rustike. Iznad prizemlja uzdiže se bogato obrađena srednja, perforirana zona platna. Pročelje je u stilu monumentalnog akademskog klasicizma, sa elementima paladijanske arhitektonske estetike. Glavni motiv ove kompozicije je zaobljeni ugaoni trakt razuđenog podužnog volumena. Najupečatljiviji segment dekorativnog sistema predstavljaju prislonjeni stubovi, popularan motiv u arhitekturi eklekticizma. Art-deko elementi su vidljivi u pročišćenim linijama fasade. Tonkićeva palata je bila oštećena u savezničkom bombardovanju Leskovca 1944. godine. Nakon rata je obnovljena, spratovi su preuređeni u sobe, a prizemlje u jedinstven prostor za ugostiteljstvo, i u njoj se nalazio Hotel Dubočica, a mnogi Leskovčani i danas je zovu ovim imenom. Što se tiče njenog sadašnjeg stanja, neka prozorska okna su razbijena. U prizemlju je prodavnica sportske opreme, a na spratovima su stanovi. Kamen fasade je vremenom dobio žuto-sivu boju.
Ulaz u zgradu je delimično dozvoljen, zbog njene multifunkcionalnosti.
