Dvorci Srbije
Dvorac Ingus
Hajdukovo
Dvorac Ingus u Hajdukovu između Subotice i Horgoša, nalazi se na samom kraju sela, pored železničke pruge. Dvorac je evidentirano kulturno dobro, a izgradila ga je jevrejska vinogradarska porodica Ingus, tačnije Lipot i Justina nakon Prvog Svetskog Rata između 1918. i 1920. godine. Građen je u stilu secesije sa elementima rane moderne, što je tipično za prelaz iz vremena secesije koje je vladalo do 1918, i moderne koja se pomaljala na horizontu, a puni zamah će dostići između dva svetska rata. Građen je od cigle i kamena, a fasade su nekada bile glatko malterisane. Danas su otpale i vidi se samo zid od cigala oker-narandžaste boje, tj. od ćerpiča, nepečene opeke napravljene od blata i sušene na suncu. Ovaj materijal je tradicionalan za Vojvodinu, ali nije trajan ako se ne održava.
Svaka fasada je posebno osmišljena, budući da je dvorac projektovan kao slobodnostojeći objekat. Ima isturenu bočnu kulu-osmatračnicu koja je pripojena uz zgradu, što predstavlja njegov «zaštitni znak». Međutim, zanimljivo je rešenje da je kula okrenuta prema dubini parka. Teško ga je sagledati od bujne vegetacije parka koja je u međuvremenu, u potpunom neredu i nemaru, ostavljena da raste i prekriva objekat. Prednja fasada sadrži dominantni trem sa stepeništem. Dva centralna stuba su u pseudo-dorskom stilu, dok su sopoljašnja dva od cigala i kvadratnog oblika. Stepenišni trem se oslanja na stubove različitog stila, koji su povezani poluuglačanim zabatnim zidom. Jedan od zidova fasade prema parku (zadnje fasade) je poluobao sa kvazi-kibicfensterom.
Krov na dvorcu je počeo da se urušava i preti kolaps celog objekta. Takođe, počeo je da se urušava i trem. Oguljeni zidovi u unutrašnjosti objekta govore nam da je imao svetlozelene unutrašnje zidove. Mnogi su prozori polupani a parket se raspada.
Unutar dvorišta i danas se nalazi lep park, a Ingusi su u dvorištu imali i svoju sinagogu, da ne bi morali ići do Subotice. Od nje, koja je takođe građena oker-narandžastim ciglama, ostali su samo zidovi budući da se krov urušio i nema ga, a unutrašnjost je poharana. Objektu je potrebna hitna restauracija.
Lipot i Justina su u proleće 1944. godine završili u logoru Aušvic odakle se nisu vratili. Aleksandar Šandor, sin Lipota i Justine, preživeo je rat i bio je u Subotici do 1958. godine. Danas se u jednom pomoćnom objektu nalazi «Suncokret d.o.o.» odnosno uprava kompanije.
