Dvorci Srbije
Dvorac Maldegem
Novi Kneževac
Dvorac Maldegem (ponegde i Maldeghem, flamanski izgovor: «Maldehem») danas Zgrada kulturnog centra Novi Kneževac, izgrađen je 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem (Maldeghem) po kojima je zgrada i dobila ime. U dvorcu Maldegem je već nekoliko decenija smeštena novokneževačka Narodna biblioteka „Branislav Nušić”, te je postao fokus važnijih kulturnih dešavanja u gradu. Nalazi se u monumentalnom parku, zaštićenom spomeniku pejzažne arhitekture, u kome se nalaze čak četiri dvorca: ovaj, Dvorac Servijski-Šulpe i dva dvorca porodice Talijan, koji su u ruševnom stanju.
Plemićka porodica Maldegem poreklom je iz Belgije, tačnije iz grada u zapadnoj Flandriji, koji nosi ime kao i porodica, Maldegem (Maldegem je novi način pisanja imena grada, ranije se pisalo Maldeghem). Veza sa Austrijom je u tome što je i Flandrija bila deo habsburških poseda, tj. Španske Nizozemske. Tada je i porodica Maldegem doživela najveći uspon, tokom 16. i 17. veka. Oni se odlučuju za selidbu na «obećavajući Istok» par stoleća kasnije: prvi je u tadašnju Tursku Kanjižu stigao grof Artur Maldegem, koji je bio oficir i doktor prava, ali se u njoj nije zadržao. Rodoslov kaže sledeće: «Artur se venčao s Georginom Bajer, kćerkom Ota Bajera i Albertine, rođene Šulpe iz Turske Kanjiže. Otac Artura Maldegema je bio vitez Malteškog reda Karlo Maldegem rodom iz Minstera i bio je učesnik u Napoleonovim ratovima. Kao Napoleonov paž, morao je da Parižanima donese vest o porazu na Vaterlou 18. juna 1815. godine. Grof Artur Maldegem je rođen 1835. godine u Niderštocingenu u Nemačkoj. Nakon venčanja sa Georginom Bajer, živeo je u Požunu, današnjoj Bratislavi. U Požunu im se 1869. godine rodio sin jedinac Artur mlađi, koji je kasnije oženio devojku iz grofovske porodice Bethem, Vilmu, koja mu je rodila četvoro dece. Artur mlađi umire u 34. godini života i za sobom ostavlja suprugu Vilmu sa četvoro dece i roditelje.» Prilično složen i impresivan rodoslov.
Nakon sinovljeve smrti, majka Georgina odlučila je da se vrati u severni Banat, te da tamo sagradi letnjikovac da bi mogla češće biti sa svojom rodbinom. Georgina je u Turskoj Kanjiži imala 1880 jutara zemlje u nasledstvu od svoje majke Albertine Šulpe. Počela je izgradnju dvorca 1904. godine, ali nažalost nije dočekala završetak izgradnje 1910. godine: umrla je 1907. Nakon smrti svekrve Georgine, Vilma Maldegem je sa svoje četvoro dece, Marijom (1896), blizancima Karlom i Georginom (1897) i Albertinom (1901), došla u Tursku Kanjižu da nadgleda završetak izgradnje dvorca. U Turskoj Kanjiži naišla je na pomoć rođaka pa je starateljstvo nad decom prepustila Emilu i Beli Talijanu, koji su joj pomagali i oko završetka dvorca.
Od četvoro dece samo je dvoje ostalo da živi u Novom Kneževcu. Albertina zvana Berta, koja će se kasnije udati za daljeg rođaka svojih staratelja Tibora Talijana, te Karlo koji se po završetku školovanja u Požunu vratio na svoje imanje. Grof Karlo Maldegem je doktorirao političke nauke, ali nije imao većih ambicija. Nije bio oženjen, nije se bavio politikom, bio je dobrodušan i blizak svim ljudima, uživao je u lovu, čitanju i druženju. Nije se posebno ineresovao oko imanja, a imao je proizvodnje povrća, žitarica, gajenje goveda, svinja, konja i šarana u ribnjaku. Proizvod kojim su se Magdelhemovi dičili je bila crvena paprika, po kojoj je i danas Novi Kneževac poznat (danas postoji fabrika «Aleva» kao nastavljač ove tradicije).
Nakon Prvog svetskog rata posed mu je smanjen na 713 jutara sa kojim je grof bez poteškoća dočekao Drugi svetski rat. Grof Maldegem je bio izraziti antifašista i pomagao je Srbima i Mađarima da prežive ratne gladne godine. Iako se dobro znalo na čijoj je strani bio, na kraju Drugog svetskog rata je bio zarobljen i stavljen na listu za smrtnu kaznu, ali su ga neki meštani uspeli osloboditi i spasiti streljanja. Albertina je poginula 7. oktobra 1944. na skeli iza dvorca Talijanovih. Dvorac je opljačkan, a kraj dvorca se na lomači našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke Maldegemovih. Razvučen je vredan nameštaj, dragocenosti, porcelan, umetnička dela među kojima su bile i dve Rubensove slike. Sve su to uglavnom uradili isti oni ljudi kojima je grof pomagao za vreme rata dok nisu imali šta da jedu. Nakon oslobođenja grof je da bi preživeo radio svakojake poslove. Nosio je vodu, cepao drva, bio ložač, laćao se raznih fizičkih poslova, samo da bi za uzvrat dobio koru hleba. Grof Karlo Maldegem je 1961. godine odlučio da napusti zemlju i ode u Nemačku kod svojih rođaka. Vratio se pred smrt nakon osam godina da još jednom vidi svoj voljeni Banat, a umro je 1970. godine u Majnhofenu u Nemačkoj i sahranjen je u porodičnoj kapeli u Niderštocingenu.
Pre nego što je u dvorac Maldeghemovih smeštena biblioteka, tu je posle Drugog svetskog rata jedno vreme bila bolnica, pa internat, uprava policije i banka. Na zidu kraj sporednog ulaza ostala je još uzidana mermerna ploča sa reljefnim prikazom zaštitnika svih lovaca Svetog Huberta i jelena, koju je majka grofa Karla Maldegema, Vilma Bethlem, donela iz Erdelja sa imanja svoje plemićke porodice.
Dvorac grofa Maldeghema izgrađen je kao slobodnostojeća, prizemna građevina, okružena negovanim parkom u kome su do danas sačuvana stabla retkog drveća, a ispred je zapuštena okrugla fontana. Osnovna koncepcija određena je idejom „poljskog dvorca” kakvi su se gradili u poslednjoj deceniji 19. i početkom 20. veka u eklektičnom stilu, što je sve zavisilo od mašte naručioca i arhitekte. Ima pravougaoni tlocrt, a približno je simetričnog rasporeda prostora, izuzev manjih odstupanja u unutrašnjoj organizaciji prostora. Podužno je orijentisan sa mansardnim uzvišenjem središnjeg dela krova. Stručnjaci za arhitekturu kažu sledeće: «Glavni ulaz je na podužnoj strani smešten u centralni, plitki rizalit koji je nekada, prema staroj razglednici, u krovnoj zoni završavao balustradom na uglovima markiranom akroterijima, a centralno talasastim, baroknim timpanonom sa vazom na temenu. U istom nivou, nepravilnom trougaonom atikom, markiranom sa dva bočna stubića, završavaju se dva plitka rizalita smeštena centralno na bočnim krilima. Po horizontali je fasada izdeljena kordonskim profilisanim vencem, a u potkrovlju teče niz dentikula. Na prednjoj fasadi otvori su simetrično raspoređeni. Bočno od centralnog ulaza, koji je vremenom devastiran, teče niz od četiri ritmički postavljena lučno završena prozora sa „T” podelom okana. Ispod prozora su nekada postojale balustrade. Otvori su markirani kaneliranim pilastrima koji nose secesijski motiv u vidu ispusta sa zupčastim nizom, kakav se javlja i iznad otvora naslonjen na kordonski venac. Zidno platno je između otvora izvedeno u imitaciji pravougaonih kamenih blokova. Ispred glavnog ulaza izvučena je terasa oivičena kamenom balustradom. Bočne fasade su rešene na isti način, dok je začeona fasada vremenom pretrpela izmene i danas je jednostavnog, ravnog zidnog platna sa ravno rešenim svim otvorima. Krov je složen, pokriven eternit pločama, nekad sa akroterijima na vrhu.»
Godine 2015. godine je restaurirana fasada, krov i stolarija. Fasada ima upečatljivu žutu boju. Unutar dvorca postoji samo jedan portret koji podseća na doba Maldegemovih. Zgrada je u dobrom stanju.
