Dvorci Srbije

Letnjikovac Višnjevac

Erem-Veliki Radinci

Doslovno usred Srema, na pola puta između Sremske Mitrovice i Rume, nalazi se letnjikovac Višnjevac. Iako se zvanično nalazi u mitrovačkoj opštini i vodi kao deo atara Velikih Radinaca, mnogo je lakše do njega doći iz sela Erem (najverovatnije od mađarskog Érem, u prevodu „medalja”), koje je inače i najmanje selo u Sremu, sastoji se od svega nekoliko ulica.

Do Višnjevca se dolazi kolskim putem, i to isključivo ako je vreme suvo, pa i onda veoma teško. Vlasti nisu napravile čak ni asfaltni put do ovog dragocenog objekta. Posle dva kilometra vožnje ili šetnje od Erema, dolazi se do impozantnog objekta koji je gradio čuveni sremski grof Odeskalki, poreklom Italijan, a koji je svoje najdragocenije posede imao u zapadnom Sremu, pre svega u Iloku i Erdeviku, gde je imao i dvorce i vinograde, a napravio je i prvu vinariju u Erdeviku 1826. godine. Sam letnjikovac je sagrađen 1903. po projektu slavnog češkog arhitekte Hermana Bolea za Baltazara i Livija Odeskalkija.

Građevina ima osobine kuća zidanih na poljskim imanjima koja su služila za boravke tokom leta, daleko od vreve grada, i za lov. Zanimljivo je da je grof Kotek koristio Višnjevac kao lovačku kuću, te se neke karakteristike poljske vile razvijaju skladno ovoj nameni. Vila je prizemna i ima dugačke nadstrešnice sa niskim krovištem. Ono što se odmah primeti jeste to da je u gradnji korišćeno mnogo drveta koje je rezbareno tako da sadrži naznake secesije, koja se vidi i u drugim ornamentima. Najimpresivniji deo jeste portik, koji je slobodan za ulaz. Herman Bole je bio sledbenik Viola le Dika, i oslanjao se na neke elemente crkvene tradicije budući da se istovremeno bavio i rekonstrukcijom sremskih crkava, kao onih u Rumi i Grgetegu.

Zanimljivo je da Odeskalki ovde nisu boravili previše vremena, već su se bavili iznajmljivanjem vile, najčešće porodici Fajfer iz Rume, koja je ovde držala ergelu od jedanaest punokrvnih arapskih konja. Samo selo Erem je nastalo od biroša (radnika) koji su radili u letnjikovcu. Međutim, moćna porodica Odeskalki je potpuno propala krajem austrougarske vladavine, iako je svojevremeno držala ceo zapadni Srem. Oni su zbog dugova morali da prodaju kuću Zagrebačkoj banci, koja je dalje prodaje drugim vlasnicima, od kojih se ustaljuje porodica Kovačević iz Velikih Radinaca, kao vlasnik od 1927. godine, a koju nasleđuje porodica Bajić iz Rume 1945.

Zdanje od 800 kvadratnih metara vraćeno je porodici Kovačević, koja nema novca za rekonstrukciju, a održavanje vile je minimalno, budući da jedan vlasnik boravi u njoj samo kratak period tokom leta, dok je drugi u Australiji. Na fasadi su jasno uočljive rupe od metaka nakon borbi u Drugom svetskom ratu, a bazen je prepušten propadanju. Imanje ima lep voćnjak, kao i đeram. Dodatnom propadanju od nacionalizacije 1947. do restitucije 1952. vlasti su u samom dvorcu držale ovce, što je u velikoj meri uništilo objekat.

Dvorac je u lošem stanju danas, nema struju, ni vodu, kao ni pristupni tvrdi put. Neophodna mu je opsežna obnova.

Letinjikovac nije otvoren za posetioce!