Dvorci Srbije

Dvorac Fantast

Bečej

Bogdan Dunđerski, iz najbogatije porodice u Vojvodini s kraja 19.  i početka 20. veka, na imanju koje se prostiralo na preko 2.600 jutara sagradio je dvorac kao iz bajke, doslovno izmaštao je svoj svet.

Bogdan Dunđerski počeo je da gradi svoj dvorac iz mašte u 57. godini. Proputovao je čitavu Evropom i upoznao se sa načinima gradnje njenih dvoraca, a jedan od osnovnih postulata gradnje je tajnovitost i mističnost same gradnje. Bogdan se strogo držao tih pravila, pa ne postoji originalni arhitektonski plan njegovog dvorca.

Bogdan nije angažovao lokalne radnike već majstore iz Češke. Zašto? Samo tako je mogao da sačuva tajnu svoga dvorca. Češki radnici po završetku posla vratili su se kućama i poneli i tajne sa sobom… Pričalo se da su dovožene ogromne količine najkvalitetnijeg slavonskog hrasta i da su preko noći one nestajale, a da niko nije znao da kaže gde je to ugrađeno. Pretpostavlja se da postoje tajni hodnici koji povezuju dvorac s ergelom i da su oni obloženi slavonskom hrastovinom. Što se tiče tajnih prostorija, možemo slobodno da tvrdimo da ih ima najmanje dve.

Dvorac je izgrađen u duhu pseudoromantičarske arhitekture „fantastičnih zamaka”, kao što je Lastavičje gnezdo na Krimu. Osnova građevine je kvadratna sa kulama na uglovima, te reprezentativnim glavnim tremom i stepeništem. Upravo su bočne kule-vidikovci i bela boja dvorca najupečatljiviji i čine zgradu monumentalnom. Toranj i četiri ugaone kule napravljeni su u stilu neogotike, a svečana sala i oba ulaza urađeni su u neoklasicističkom stilu.

Kapela je građena uporedo kada i dvorac, u neovizantijskom stilu. Ikonostas je oslikao naš poznati slikar Uroš Predić, inače veliki prijatelj Bogdana Dunđerskog. Pored dvorca rađena je i kapela u neovizantijskom stilu, posvećena Svetom Đorđu, i delom ju je radio beogradski majstor ikonostasa Karbiner. Tri mozaika na portalu i Tajnu večeru je za dve godine naslikao takođe Uroš Predić, a Bogorodica je dobila Marin lik po želji samog Bogdana Dunđerskog. Kapela, u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski, takođe nije pošteđena mističnosti. Treba samo doći u ovu kapelu na Preobraženje i osetićete tu mističnost. Posebno je zanimljiva ikona Stefana Prvovenčanog, koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Taj otisak se, navodno, mistično pojavljuje i mistično nestaje. Malo je ljudi koji su ga videli. Kažu da je najvidljiviji na Preobraženje. Tog dana u ponoć vilovita duša Bogdana Dunđerskog neime napušta grob i kreće u obilazak imanja, svog Fantasta.

Zanimljiva je priča o Bogdanu i Fantastu. Fantast nije bio Bogdanov konj, kako mnogi tvrde, već konj beogradskog doktora Leona Koena. Leon se jednog dana zatekao u štali gde je ugledao ždrepca neobične lepote. Ubrzo je Bogdan bio u kancelariji Leona Koena sa blanko čekom u rukama. Predložio je doktoru da sam upiše iznos. Doktor je bio presrećan, ali ne zbog čeka, već zbog saznanja da je pronašao pravog čoveka u čijim će štalama njegov konj imati zaista luksuzan tretman. Tako su obojica bili zadovoljni. Legenda kaže da na Preobraženje u štalama Fantasta možete čuti rzanje konja, te da to samo Bogdan i njegov konj jezde nepreglednim poljima salaša Dunđerskog.

Celom dužinom kompleksa desno od dvorca proteže se ergela koja zauzima više od polovine kompleksa. Na tom prostoru nalaze se četiri konjušnice i više pomoćnih objekata, kao i padok i staza za trening galopera. Park okružuje dvorac, kapelu i mali kaštel sa svih strana i predstavlja mešavinu engleskog i francuskog tipa parkova. Staze za šetnju u njemu lepo su uređene, a centralni deo zauzima bazen. Park ima i druge sadržaje: uređeno igralište za decu, kao i dva terena za tenis.

Sam kompleks dvorca nalazi se na području lovišta Lovačkog društva Bečej i obiluje nizom divljači (fazani, zečevi, jarebice) i visokom divljači (srne i srndaći). Pored lova, moguće je organizovanje i ribolova u obližnjem ribnjaku. Dvorac je udaljen 14 kilometara od Bečeja na putu prema Bačkoj Topoli.

Kompleks dvorca prostire se na oko 65 hektara. U samom dvorcu nalaze se i dve svečane sale: veća sa 70 mesta i manja sa 30 mesta, svečani salon sa stilskim nameštajem, kao i Bogdanov salon sa starim nameštajem, a tu je i spomen-postavka koja govori o vlasnicima. U podrumu dvorca bio je smešten restoran sa dve sale. Donedavno je u dvorcu bio smešten hotel „Fantast”.

Nakon Drugog svetskog rata Fantast je nacionalizovan, kao i svi ostali dvorci Vojvodine. Sve je pokradeno i odneseno. Jedino su zidovi i vrata ostali autentični. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika, nakita nije ostalo ništa. Tepisi, kristalni lusteri i srebrnjaci, odneti su u nepoznatom pravcu, a u dvorac su puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Crkvi je bila namenjena sudbina rušenja, kao i kod električne centrale, ali je Uroš Predić uputio jedno pismo Moši Pijade, nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo“ zaključano. Na ulazu u dvorac nalazila se velika tabla sa natpisom da KPJ Bečeja dvorac poklanja narodu.

Kasnije je dvorac pao pod upravu PIK Bečeju, ali je s vremenom postao žrtva nemara. Kasnije ga je otkupio „MK Komerc” i uspešno upravljao njime, ali vlasnički problemi su se isprečili daljim ulaganjima. Bogdan Dunđerski, koji nije imao dece, zaveštao je dvorac Matici srpskoj. Kako je situacija sa njim složena, u planu je leks specijalis da se dvorac očuva i dodatno rekonstruiše a postojeće stanje zadrži i popravi.